ДВА тамнавска поља пре поплава била су ослонац производње у Рударском басену „Колубара“, а тиме и темељ стабилне производње струје у Србији. Данас су два језера – „Велики Црљени“ са 26 милиона кубика воде и „Тамнава Западно поље“ са 210 милиона кубика. Исушивање „Црљена“ овим темпом потрајаће најмање сто дана. За „Западно поље“ још се траже најмоћније пумпе и техничка решења, а према првим проценама за избацивање воде биће потребно бар 15 месеци или чак годину и по.
У „Колубари“ истичу да је почетка испумпавања воде из копа „Велики Црљени“ до сада ниво воде смањен за око 70 центиметара.
– Сви смо ангажовани на санацији последица поплавног таласа који је нанео огромне последице по производне погоне највећег произвођача угља у земљи и чинимо све да се одржи стабилност електроенергетског система земље – каже Милорад Грчић, директор „Колубаре“. – Поред наших пумпи, које су до сада радиле на испумпавању воде, укључено је још пет нових пумпи. Тако смо повећали капацитет испумпавања воде и сад све пумпе заједно из „Великих Црљена“ испумпавају око три метра кубна у секунди.
Овакав капацитет свих пумпи који се користе, значи да се дневно из „Великих Црљена“ може избацити око 260.000 кубика воде. За потпуно исушивање овог копа биће потребно нешто мало више од три месеца, односно сто дана.
ТРАНСПОРТЕРИ
У „Колубари“ истичу да је паралелно са процесом исушивања копа „Велики Црљени“, почело монтирање пет трачних транспортера за одвоз угља од копа до Дробилане, постројења за припрему угља. Циљ ових радова је да се нове трасе и транспортери припреме за почетак производње угља на овом угљенокопу.
Много већи проблем је „Западно поље“, које по количини воде надмашује и Власинско језеро, са запремином од 165 милиона кубика воде. „Колубара“ уз помоћ стручњака покушава да нађе модел како да се најбрже ово поље оспособи, јер мало се рударских басена сусрело са оваквим поплавама.
– Мало је земаља у свету које имају површинске копове, јер је угаљ по калоричним вредностима сиромашнији – каже Слободан Ракетић из Савеза енергетичара Србије. – У Европи их и нема. Са поплавама оваквих размера сусрели су се копови у аустралијској држави Квинсленд пре пар година и имамо забележен пример у Вајомингу.
* * * * * * * * * * * * * *
ИЗ ТЕНТ 30 ОДСТО МАЊЕ СТРУЈЕ
Обреновачка термоелектрана „Никола Тесла“, због последица поплава и мање испоруке угља из „Колубаре“, почетком зиме производиће око 30 одсто струје мање у односу на план, рекао је јуче директор ТЕНТ Чедомир Поноћко, који је у Амбасади Чешке у Београду присуствовао предаји донације у опреми Чешке „Електорпивреди Србије“.
– Из Колубаре у ТЕНТ сада се довози око 40.000 до 45.000 тона угља на дан, а за месец дана очекује се да та количина достигне 65.000 тона, што је довољно за око 60 одсто производње те термоелектране – навео је Поноћко и додао да је зими уобичајено допремање око 90.000 тона угља дневно из „Колубаре“. У току лета неће бити проблема, али већ од октобра и новембра, када порасте потрошња струје, ТЕНТ неће бити у стању да испоручује онолико струје колико је планирано.
Он је навео да је само на Термоелектрани Колубара, која је у саставу Привредног друштва ТЕНТ, а на којој је због поплава дошло до експлозије и пожара, штета процењена на око четири до пет милиона евра.
– На ТЕНТ Б је највећа штета на пумпама и моторима који су се налазили испод нивоа земље, али су те штете саниране, рекао је Поноћко. – Ипак, када не испоручујемо струју штета је највећа. Када један термоблок у ТЕНТ не ради дневна штета је око 200.000 евра.
Заменик генералног директора ЕПС Животије Јовановић је нагласио да је приоритет ЕПС да, током лета, када је потрошња мања санира штете и оспособи копове да би се могло производити довољно угља за рад термоелектрана. Он је поручио да ће се ЕПС максимално потрудити да током зиме обезбеди сигурност снабдевања потрошача струјом и да ће, ако буде требало, увозити потребне количине струје.
Новости
