Хрвати су већ сигурни, али се са њима не завршава списак земаља које би директно могле да блокирају прикључење Србије Европској унији. Судећи по недавном иступу бугарског шефа дипломатије Данијела Митова и ова земља има “одређена питања” која треба да се разјасне пре отварања Поглавља 23.

За некадашњег министра спољних послова Србије Живадина Јовановића списак није закључен јер сем земаља из окружења своје захтеве би ускоро могле да испоставе и друге чланице ЕУ.

– Сви суседи из ЕУ покушаће да од Србије изнуде концесије у замену за подршку чланству. Из новије и старије историје добро знамо ко шта жели. Зато је на Београду да напокон дефинише црвену линију испод које неће жртвовати виталне интересе – наглашава Јовановић.

Пре непуне три године, бугарска екстремно десничарска странка Атак затражила је кроз Резолуцију да се напокон реши питање “Западне покрајине”. Реч је о деловима Србије и Македоније који су после Првог светског рата Нејским мировним уговором из 1919. одузети Бугарској.

Истовремено, Румунија је 2012. године умало блокирала кандидатуру Србије позивајући се на наводно лош положај њихове националне мањине. Нема дилеме да ће ти захтеви бити обновљени јер од око 40.000 Влаха, тек њих 4.500 се на попису 2002. године изјаснило да су Румуни. Тадашњи председник Румуније Трајан Басеску је затражио да власти у Србији омогуће школовање и новине на румунском, да добију своју православну цркву, али и да прате програм румунске телевизије.

Ништа боља ситуација није ни са захтевима Мађарске, мада је њихов шеф дипломатије Петер Сјарто отворено подржао СНС у изборној кампањи.

– Реч није само о територијалним претензијама на Војводину, већ и о директном сукобу са антифашистичком традицијом Србије – каже Јовановић додаје да ће вероватно своје захтеве поставити и Немачка и Аустрија.

– Потребно је решити одштету фолксдојчерима, али много већи проблем је жеља Немачке да има пуну контролу над Подунављем. Слични су и интереси Аустрије. Свака ће земља покушати да оствари интересе подгревајући сепаратистичке тежње у Србији. Отуда ће нови Устав Србије бити кључ за све те захтеве, али и будућност земље. Пред Србијом је могућност да бира да ли ће са уставним променама доћи до “распакивања” у савез аутономних покрајина или ће се одупрети притисцима по цену да не уђе у ЕУ – закључује Живадин Јовановић.

Шарена лажа

– Замајавање јавности је да ће уставне промене смањити државну управу или број посланика у Скупштини. То је шарена лажа иза које се крију кључни проблеми од којих је највећи питање да ли ће Србија избацити из Устава територију КиМ и припремити терен да га и формално призна. Нисам против уласка Србије у ЕУ, већ сам против трговине суверенитетом и интегритетом као трајним вредностима, зарад чланства у Унији чија будућност није извесна – објашњава Јовановић.

Ђ. Баровић – Вести