Коме је све Привредна банка Београд давала кредите без покрића, и до каквих је последица ова организована пљачка довела?

Цех незапамћеног, криминалног разбацивања у Привредној банци Београд, износи више од 100 милиона евра, од чега је Република Србија директно изгубила 20 милиона, плус што мора да надокнади све штедне улоге грађана у висини од око 80 милиона евра. Банка је у ликвидацију отишла пошто је немилице делила кредите и предузећима чији су рачуни у блокади, али чији су власници режимски миљеници.

Након стечаја Агробанке АД, Нове Агробанке АД и АД Развојне банке Војводине у стечај су отишле АД Привредна банка Београд и АД Универзал банка. Магазин Таблоид је од Агенције за осигурање депозита добио веродостојне исправе о 20 највећих поверилаца ове две банке, који су, по свој прилици, изгубили у целини своје ороченене и неорочене депозите, као и о 20 највећих дужника које су ове две банке кредитирале. Из Централног регистра хартија од вредности, редакција је добила и списак 10 највећих акционара ове банке, који су у целости изгубили капитал садржан у акцијама те банке.

Народна банка Србије је одузела дозволу за рад 26. октобра 2013. године Привредној банци, и истовремено именовала Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника. Данас ту функцију обавља Слободан Симић, повереник Агенције. Наиме, према о годишњем обрачуну за 2013. године, банка је имала 362 запослена лица и исказала кумулирани губитак у пословању у износу од 15,5 милијарди динара, или више од 135 милиона евра. Само у тој години губитак је био 12,6 милијарди динара. Тиме је изгубљен целокупан капитал банке од 3,56 милијарди динара и исказан губитак већи од капитала 12 милијарди динара!

Дакле, акционари су у целини изгубили свој акцијски капитал, а депоненти – орочених и депозита по виђењу, који су своја текућа средства држали на рачунима код ове банке, по свој прилици остаће без тих финансијских средстава, па ће у билансима за 2013. и 2014. години морати да отпишу скоро целокупна та средства, или, пак, да резервишу мањи део тих средстава. Како држава Србија гарантује грађанима који имају девизну и динарску штедњу у свакој банци до 50.000 евра по једном лицу, грађани неће изгубити своја средства, која им је проћердало руководство ове банке, али ће та средства изгубити Република Србија и сви њени порески обвезници. Привредна друштва која нису била обазрива, нити су имала правовремене информације о слому ове банке, практично се може рећи да су изгубила целокупна сва новчана средства која су држали на рачунима у овој бани, или бар, претежан њихов део, а и уколико добију неки минимални проценат из стечајне масе, добиће га тек за три до пет година.

Да би се уразумили привредници који олако отварају своје текуће рачуне у банкама, указујемо да после слома Агробанке, Нове Агробанке, Развојне банке Војводине, те Привредне банке, а затим и Универзал банке, треба очекивати одлазак у стечај још неких банака.

Како је Привредна банка капом и шаком давала кредите несолвентним клијентима, често без икаквог капитала, показује анализирани преглед 20 највећих дужника ове банке.

АД Банини из Кикинде, произвођач кондиторских производа исказао је кумулиране губитке у износу од 1,3 милијарде динара. Ово раније друштвено предузеће приватизовао је Радојко Ганић, ЈМБГ: 0903957793428, који је данас власник 93,19 одсто акција друштва, а само акционарско друштво има 6,81 одсто. Банини је запошљавао у 2013. години 557 радника и исказао укупан пословни приход од 2,17 милијарди динара, уз приказан нето губитак у пословању те године од 528 милиона динара, или 24,2 одсто укупног прихода те године. Површни економски аналитичари закључили би да производни програм овог кондитора није тржишно прихватљив, али Привредна банка имала је другојачије мишљење. Обзиром да је ово привредно друштво остало без динара сопственог капитала, а да ангажује пословну имовину у књиговодственој вредности од 4,66 милијарди динара, произлази да му је коефицијенат обртања укупне имовине 0,46 па је јасно да ће након захтева стечајног управника да се врати кредит од 746 милиона динара, или око 6,5 милиона евра, а то је највећи појединачни дужник ове банке, акционарско друштво Банини отићу у стечај. А шта радити са 557 запослених?

Велефарм-ВФБ доо из Београда, дужник је овој банци 636 милиона динара, или 5,5 милиона евра. Три су повезана правна лица у стечају, поред овог директног дужника, другог на ранг листи: у стечају су и надређено друштво Велефарм АД и Велефарм Инвест д.о.о. Ова три привредна друштва исказала су по годишњем обрачуну за 2013. годину 25,3 милијарде динара губитка изнад вредности капитала, или око 220 милиона евра. Велефарм је упропастио и друштвено предузеће Галенику, а сада и Привредну банку, али Скупштина Србије, не жели из само њој познатих разлога да формира парламетарни одбор да се утврди где су отишли толики силни новци.

Власници Велефарма су 23,02 одсто Фармахолдинг доо, регистрован од 21 власника акција Велефарма, затим 22,24 одсто Инвехолдинг доо у власништву швајцарске фирме WППГ Гмбх, која је сама покренула ликвидацију свог друштва регистрованог са акцијама, као вредносним папирима, пропалог Велефарма.

“…Ситуација води ка банкроту”

Интер-коп доо из Шапца трећи је дужник на ранг листи Привредне банке са дугом од 540,7 милиона динара. Та пропала фирма са укупним дуговима од 124 милиона евра, прогурала је унапред припремљени план реорганизације, с тим да дугове врати банкама за десет и петнаест година, а коперантима и добваљачима за осам, уз две године грејс периода. Како и из којих прихода ће успети да врати толика средства, иако су она без камате и обезвредиће се на трећину садашње вредности, није нам јасно, кад сваког дана грађевинари одлазе у стечај и ликвидацију. Интер-коп је исказао кумулиране губитке у износу од 6,8 милијарди динара, а само у 2013. години 756 милиона динара и број запослених свео на 130 радника, па је тако у тој години отпустио 750 запослених.

Пројектомонтажа АД из Београда исказала је кумулиране губитке у пословању 3,26 милијарди динара, а у 2013. на пословном приходу од само 328 милиона динара исказан губитак је већи од 1,5 милијарди динара. Ово акционарско друштво запошљава 290 радника и тешко ће се извући из дугова који су достигли 2,6 милијарди динара на књиговодственој вредности укупне имовине од само 860 милиона динара. Дуг према Привредној банци чији стечајни управник ће тражити наплату из имовине је 382 милиона динара. Власници овог акционарског друштва су четири регистрована друштва са ограниченом одговорношћу са акцијама, као вредностим папирима Пројектомонтаже (ПМК-12, ПМК.48, ПМК-47 И АПМ -48, бројке вероватно значе број акционара који су удружили своје акције да би на тај начин преко својих пуномоћника управљали за пропалом “мајком”).

АД Имлек је пети на листи дужника и неће бити проблем стечајном управнику банке да у разумном року наплати потраживање у износу од 274 милиона динара.

ОИЛ Гроуп доо са капиталом у износу од 156.194 динара у власништву је Радмила Трбојевића, а банци дугује 254 милиона динара. На оствареном приходу у 2013.години мањем од осам милиона динара, ово привредно друштво за трговину на велико исказало је губитак у износу од, чак, 41,2 милиона динара. Није нам јасно из којих средстава и на основу којих гаранција ће стечајни управник банке повратити кредит у износу од 254 милиона динара, кад је целокупна књиговодствена вредност пословне имовине 360 милиона динара. Ког је квалитета и тржишне прихватљивости имовина која целе године стоји, а пласирано је само два одсто њене вредности? Ако би се тако продавала било би потребно 50 година да се у целости прода.

Енергy Тyрес ТЕАМ доо дужник је банци 254 милиона динара, а регистрована је 05. фебруара 2010. са капиталом од само 48.777 динара за трговину на мало деловима и опремом за моторна возила. Власници фирме са по 50 одсто су Дејан Божић и Небојша Мартиновић. Ово друштво запошљава пет лица и на промету од 375 милиона динара исаказало је губитак нешто вечи од осам милиона динара. У односу на књиговодствену вредност имовине друштво је имало коефицијент обрта од само 0,55.

Магма пром доо регистрована је 26. новембра 2010.године са капиталом од 54.632 динара, у власништву Сање Теодоровић. Друштво је регистровано за услужне делатности у вези са истраживањем и експлоатацијом осталих руда и сада запошљава 50 радника. На промету од 653 милиона динара исказана је нето добит у прошлој години од 73,2 милиона динара. Оно што забрињава је да је само та нето добит капитал друштва, а да је ангажована укупна вредност пословне имовине 3,1 милијарду динара. Произлази да је коефицијент обрта укупне имовине само 0,21. Међутим, краткорочни финансијски пласмани овог привредног друштва на крају прошле године досигли су, чак, 1,34 милијарде динара, а потраживања 998 милиона динара, па произлази да се друштво бави финансијским трансакцијама у нечије име и да ради за нечији рачун, то је јасно из формираних финансијских обавеза (читај: узетих кредита) 1,56 милијарди динара и поред тога још неисплаћених обавеза из пословања од 1,4 милијарде динара. Само по основу ове две обавезе друштво је задужено скоро три милијарде динара. Тешко ће стечајни управник Привредне банке наплатити 250 милиона динара, јер су укупни дугови ове фирме 12 пута већи од обавеза према Привредној банци.

НИССАЛ АД обавља прераду алуминијума, има капитал од 3,2 милиона евра и у целини је изгубљен у исказивању досадашњих губитака. Само исказани губитак у пословању 2013. је 1,1 милијарда динара на укупном приходу од 393 милиона динара. Обавезе овог акционарског друштва су 3,4 милијарде динара. Привредни суд у Нишу 11.марта 2014. покренуо је претходни стечајни поступак и забранио отуђење и било какво оптерећење имовине, а за стечајног управника у претходном поступку именовао Горана Пауновића из Пирота. Власник АД Ниссал-а је београдско предузеће за производњу металних врата и прозора Домал инжењеринг доо са 91,08 одсто, или 606,7 милиона динара, а 2.035 малих акционара поседује разлику од 8,92 одсто. Власник Домал инжењеринга је Горан Вуковић.

У билансу Домал инжењеринга нема тих 606,7 милиона динара учешћа у капиталу Ниссала АД, јер је целокупна вредност укупне имовине само 222 милиона динара. Са таквим пословним књигама може се пословати само у земљи Србији. Дуг према Привредној банци од 244,7 милиона динара чини у укупном дугу од 3,4 милијарде динара, само 7,2 одсто и стечајни управник банке сукобиће се са ваљаношћу хипотеке, уколико иста постоји, јер су и друге банке уложиле у ово пропало привредно друштво, за које се не може рећи да нема тржиште, како домаће тако и инострано, али ту су неки други проблеми и неки други новчани токови довели ово предузеће у ситуацију која води ка банкроту.

Свуда само блокаде и стечајеви…

ИНМОЛД доо у власништву је Горана Јанковића, са регистрованим капиталом друштва од само 39.500 динара. Ово друштво са 87 запослених регистровано је за производњу машина за остале специфичне намена и у 2013. години на 419 милиона динара укупног прихода исказало је нето добит од 42 милиона динара, што је сасвим задовољавајуће, али не може се прихватити као исправна економска категорија да друштво сопственим средствима покрива само 11,3 одсто укупно ангажоване вредности пословне имовине. Уколико стечајни управник банке, захтева наплату кредита од 242 милиона динара, ово друштво и запослени остаће без средстава за рад, а тешко је наћи пословну банку која би прихватила да финансира делатност друштва које нема бар трећину сопственог капитала.

Олимпикус БП доо регистрован је 10.12.2012. са капиталом од само 50.000 динара, па се поставља питање који орган банке је новорегистрованом предузећу за трговину на велико и на основу којих и чијих гаранција одобрио кредит у износу од 242,5 милиона динара. У 2013.години на промет од 76,7 милиона динара исказан је губитак у пословању од, чак, 42,4 милиона динара. Са три запослена ово привредно друштво је већ у тешкоћама, обзиром да је изгубило свој капитал, а има имовине девет пута у већој вредности од промета који остварују у целој години, па је јасно да ту имовину неко финансира и да камату, као терет тог финансирања не може да поднесе разлика у цени, па је зато коефицијент обрта робе симболичан и изван граница здравог разума. Ангажовати финансијска средства од 1,9 милиона евра по једном запосленом, то може само бити у земљи Србији.

Портфито Траде доо је регистрован 07.12.2012. са 50.000 динара капитала, као једночлано друштво у власништву Ивана Ђурића. Друштво има три запослена а у 2013. Години није исказало никакав приход, док је исказани губитак у пословању те године износио 43,9 милиона динара. Поред дуга према Привредној банци од 242,4 милиона динара, ово привредно друштво има још обавезе у износу од 295 милиона динара. Каквом робом располаже да, бар, књиговодственим рачуном покрије те обавезе од 536,4 милиона динара, утврдиће, или је већ утврдио стечајни управник банке.

ЕЦОТЕQ доо је регистрован за поновну употребу разврстаних материјала и запошљава 47 радника, али је у 2013. години на приходу од 122 милиона динара исказан губитак у пословању те године од 168 милиона динара. Ангажована укупна средства су 795 милиона динара, а сопственим средствима се финансира само 29 одсто те вредности. Дуг према банци у стечају је 242 милиона динара.

АУТО ТЕЦ доо је друштво регистровано за производњу текстилних производа које има четири запослена, у власништву је Саше Митровића, а на приходу оствареном у 2013. години од 383 милиона динара исказан је губитак у тој години од 49,6 милиона динара, или 12,9 одсто те вредности. Предузеће је изгубило целокупан капитал и у целости се финансира туђим средствима, која су на крају прошле године достигла више од милијарду динара. Друштво је смањило број запослених за 45 радника и тиме дало јасан сигнал да је пред банкротом .

Еко-Фокус доо регистрован је 14.06.2012.године за трговину на велико са капиталом од само 10.000 динара у власништву Јована Крејића. Предузеће запошљава само једно лице, али зато има ангажована средства више од 1,5 милијарди динара или, чак, 13,4 милиона евра. Ово, као и бројни други примери говори да нешто у структури имовине овог трговачког друштва није у реду, јер на 378 милиона динара прихода исказан је губитак од 445 хиљада динара, што није неподношљиво, али је неподношљиво да се у овој трговини укупно ангажована средства обрћу само 0,25. Поставља се питање ко су други финансијери ових 13,8 милиона евра, кад је Привредна банка овај новорегистровани привредни субјекат финансирала са 232,4 милиона динара, или око 2,1 милион евра.

Еурогума- ББС доо је друштво регистровано за трговину на мало деловима и опремом за моторна возила, у власништву је Душка Аџића са регистрованим капиталом у износу од 46.573 динара. Друштво запошљава десет радника и у 2013. години остварило је приход од 388 милиона динара, уз исказани губитак у пословању од 13,2 милиона динара. Укупна ангажована средства достигла су на крају прошле године вредност од 960 милиона динара, те је њихов коефицијент обртања само 0,25 што је економски испод сваког нивоа.

Зодуфин доо је регистрован као холдинг компанија и има кредит према Привредној банци у износу од 231 милион динара. Ово привредно друштво, иако регистровано 10.10.2005.године, нема за последње три године ниједан предати годишњи обрачун. Оснивач друштва је фирма са Кипра Сигеx лимитед, са капиталом од само 21.258 динара.

ГП Ауто-схоп доо регистована је за трговину на велико деловима и опремом за моторна возила и запошљава 123 радника. Остварен промет у 2013. је 3,4 милијарде динара уз исказани губитак у тој години од, чак, 439,6 милиона динара. Исказани промет и број запослених су задовољавајући, али не и остварен губитак и укупно ангажована пословна средства, чија вредност на крају прошле године је достигла износ од 6,1 милијарду динара. Дуг према Привредној банци је скоро 230 милиона динара, а укупне обавезе, укључиво и дуг према овој банци у стечају, достигле су 5,87 милијарди динара.

ХЛЕБ АД је приватизовано друштвено предузеће у власништву Схареланд доо, чији су власници 67,18 одсто улога Дејан Бодирога и Радомир Живанић, док су 1.057 малих акционара власници 32,82 одсто акција. Са 166 запослених ово акционарско друштво остварило је 524 милиона динара укупног прихода, уз остварену нето добит од 7,2 милиона динара. Дуг према Привредној банци у стечају, који износи 225,6 милиона динара, стечајни управник ће наплатити у разумном року. А 15 дужника имају блокиране текуће рачуне

Од ових 20 највећих дужника немају блокиране рачуне само три привредна друштва (Имлек, ФАД и Хлеб). Банини је био у блокади 241 дан непрекидно, док је Велефарм у стечају, а НБС не приказује износе блокаде фирми у стечају, а Интер-коп је успео да му програм реорганизације прихвате повериоци, па његови дугови од 124 милиона евра се не приказују у блокади.

Свих осталих 14 дужника банке имају блокиране рачуне у укупном износу од 7,46 милијарди динара или 65 милиона евра и то је доказ да од великих дужника банка не може наплатити ни петину свог потраживања, а вероватно ништа боља ситуација није ни код средњих и мањих дужника.

Колико износе блокаде, редоследом величине дуга према банци:

Назив износ блокаде бр.дана

Пројектомонтажа, АД 28.553.902 31

Оил гроуп 270.288.785 527

Енергy Тyрес Теам 603.576.808 230

Магма пром 822.142.326 141

Ниссал 882.009.885 260

Инмолд 258.899.625 129

Олимпикус БП 280.297.486 150

Порфито траде 254.724.163 129

Ецотеq 54.354.484 498

Ауто Тец 754.424.178 426

Еко.Фокус 335.631.884 367

Еурогума-ББС 492.528.402 215

Зодуфин 158.284.816 1097

ГП Ауто-Схоп 2.265.380.805 467

Укупна блокада 7.461.097.549

Епилог планиране пропасти

Укупан капитал Привредне банке је садржан у 5.796.666 акција, чија је номинална вредност у Централном регистру хартија од вредности 620 динара по акцији и то износи 3,53 милијарде динара, или нешто мање од 31 милиона евра. Највећи акционар банке била је Република Србија са 64,80 одсто акција, или 2,3 милијарде динара, које су пале на терет пореских обвезника, што износи око 20 милиона евра. Затим са 3,55 одсто је Пионир доо, Алфа Инвест СММ са 2,18 одсто, МА публикум са 1,48 одсто, грађанин Јован Пејчић 1,16 одсто, Мићо цоммерце са 1,08 одсто и кастоди рачуни банака (Комерцијална банка 2,34%, Раиффеисен банка 2,18% и НЛБ банка 0,84%).

Дугачак је списак акционара са нешто нижим учешћем у капиталу банке, који су у целости изгубили уложена средства.

За пропаст Привредне банке знало се знатно раније него што је Народна банка Србије и званично одузела дозволу за рад тој банци, па су многи благовремено преусмерили своја средства у друге банке, или су извршили друга плаћања. Зато су 20 највећих депонената у Привредној банци имали само 191 милион динара, док је тај исти број депонената у Универзал банци имао више од осам милијарди динара.

Поука из претрпљених губитака Републике Србије, пореских обвезника, привредних субјеката, акционара банке, посебно правих улагача у акције као папире од вредности преко кастоди рачуна банака, је јасна. Само увид у износе блокаде текућих рачуна ових 14 највећих комитената, па и у крајњу судбину потраживања од Велефарма и Интер-копа, говори о неодговорном додељивању кредита без правне основе. Укратко, Србијом је завладала поплава неодговорности.

Миодраг К. Скулић, Таблоид