Багатела: Хектар земљишта државног предузећа процењен је на 700.000 евра, па би нови власник продајом 128 од укупно 17.776 хектара брзо повратио новац уложен у куповину
Нови газда ПКБ повратиће око 90 милиона евра, колико би требало да буде продајна цена овог комбината, продајом само 128 хектара или 0,7 одсто од 17.776 хектара колико има овај пољопривредни гигант. Чист ћар биће му преосталих 17.549 хектара, 26.000 крава, јунади, свиња, оваца….
Прва продаја ПКБ била је неуспешна јер нико није хтео да га плати 154 милиона евра, па држава, с обзиром на то да није одустала од приватизације, размишља како да обави трансакцију. Појавиле су се информације да ће нова продајна цена бити око 90 милиона евра, што је мање-више оно што је Жељко Сертић, министар привреде, и најавио недавно, када је рекао да би продајна цена могла да буде снижена на 30 одсто процењене, која је 303 милиона евра. Такође, држава би могла и да преузме дугове од 60 милиона евра.
Ако се зна да је ПКБ прошле године продао компанијама МПЦ и „Лидл“ укупно пет хектара за 700.000 евра по хектару, нови власник би 90 милиона евра могао да поврати продајом 128 хектара или 0,7 одсто укупног земљишног фонда који би добио куповином, што је укупно 17.776 хектара.
Никола Лазић, директор газдинства „Дунавац“ из састава ПКБ, каже да је цену од 700.000 евра за пољопривредно земљиште одредила Управа јавних прихода и да је то цена за земљу на тој локацији, а која је у грађевинској зони. МПЦ је већ нешто изградио, а „Лидл“ још није кренуо.
Миладин Шеварлић, доктор агроекономије, каже за Курир да је више пута указивао да ће нови власник енормно зарадити на ономе што ће уложити.
– Ако га распродају испод трећине потцењене процењене вредности, с тим парама не могу се покрити ни само трошкови уређења толике површине уситњених парцела на другом подручју?! Ниједан сељак не коље краву музару због киле меса, већ коље најлошије теле, и то мушко, а не женско, које оставља за приплод – поручује Шеварлић.
Он сматра да држава не би требало све да препусти приватницима, већ да води рачуна и о јавном интересу.
– Да ли је јавни интерес да један приватник добије пола територије општине Палилула, а да онда за две-три године препродајом само мање од 130 хектара поврати укупну суму новца коју ће дати за (не)намештену распродају 18.000 хектара лидера српског и европског агробизниса?! Зашто потенцијални купци, уместо ПКБ, не купе половину територије Црне Траве или неке друге неразвијене и урбанистички неатрактивне општине – пита Шеварлић, који је нестраначки посланик у новом сазиву Скупштине изабран на листи ДСС-Двери.
За куповину ПКБ били су заинтересовани Миодраг Костић, власник „МК групе“, и Петар Матијевић, газда Индустрије меса „Матијевић“, али и Кинези, Данци, Руси и Аустријанци. У Министарству привреде нисмо могли да добијемо коментар поводом продаје ПКБ.
Чињенице
СТАЛНА ИМОВИНА КОМБИНАТА
17.677 хектара у општинама Палилула, Сурчин и Зрењанин
грађевински објекти који се користе у пословне сврхе
ПОЉОПРИВРЕДНА ОПРЕМА
71%
„ЕКО – ЛАБ“ за управљање квалитетом
54,23%
„ПКБ Агроекономик“ Институт за научноистраживачки рад
85%
„Пољопривредна авијација ПКБ“
100%
„Ветеринарска станица ПКБ“
Закулисне радње
ШТА ЈЕ СА ДРЖАВНОМ ЗЕМЉОМ?
Професор Шеварлић каже да ће иницирати код Савета за бобру против корупције да се пресипита начин превођења државне својине у други облик својине над земљиштем у ПКБ. Према ранијим пописима ПКБ је имао 21.000 хектара државног и 7.000 хектара друштвеног земљишта. Државна земља не може да буде предмет продаје и приватизације, а у јавном позиву за продају наводи се само да ПКБ има 17.776 хектара.
Аутор: Владимир Спасић, Курир
Фото: Шутерсток, Зорана Јевтић
