ОВО није јаук, апел, лелек увређене младе, ово је израз чуђења над случајем који је илустративан и нешто говори.

Влада Србије води кампању о безбедности у саобраћају, паралелно радећи на нацрту новог закона који ће, верује се, смањити број погинулих на друмовима Србије. Кампања се води у готово свим штампаним медијима, дневним листовима пре свега, али не и у „Вечерњим новостима“, листу чији контролни пакет држи Влада Србије. Нелогично и необјашњиво, јелте. Или је врло објашњиво и врло логично?

Државни новац упумпава се у приватне и стране медије али ни динар – овај државни, народни, рекламни, с оправдањем и циљем – не иде у најпродаванији и најутицајнији српски лист – „Вечерње новости“. Због чега? Ко је донео ту одлуку?

Смета ли некоме у Влади Србије, а наслућујемо коме (слутити имамо право), уређивачка политика „Вечерњих новости“; што једино ми у континуитету пишемо о Србима на Косову и Метохији, о славним личностима из националне историје, великим биткама које су водили наши преци на страни праведних, као савезници, хероји. Што пишемо о малом, за друге невидљивом човеку, чији се живот још увек, упркос нама оваквима, одвија по вертикали части и морала.

Да није проблем то што се „Вечерње новости“, за разлику од других, штампају на ћирилици, уз „Политику“ која је такође изостављена из ове кампање. Сви други су на латиници.

Можда нас је државни новац „прескочио“ зато што не објављујемо какве гаће носе водеће естрадне звезде, ко је кога заскочио прошлог викенда, што не завирујемо у туђе лонце и ормане. Што одбијамо да пожутимо, да будемо таблоид.

За последњих 20 месеци, колико је доле потписани на челу Компаније „Новости“, ова кућа није добила ниједан динар помоћи са стране, ниједну олакшицу, донацију, ништа, а успевамо да држимо дневну ликвидност, исплаћујемо плате, држави доприносе, враћамо старе, наслеђене дугове (11 милиона евра) при чему нико у наведеном периоду у „Новостима“ није добио отказ, ниједно издање није заустављено. Не тражимо милостињу, далеко било, знамо да радимо свој посао, али тражимо да нас држава третира макар као и оне медије у Србији чији су власници Немци, Швајцарци, Американци…

Нема медија у овој земљи који је објавио више текстова упозоравајућег карактера о стању на српским друмовима од „Вечерњих новости“. С поводом и без повода били смо у свако доба дана и ноћи на располагању држави, саобраћајној полицији, свима који су имали жеље и потребе да подигну ниво безбедности на нашим друмовима.

Неко у Влади Србије књижио нам је све ово као зло. Тај неко седи у Министарству саобраћаја. Шта мислите како се зове?

Ратко Дмитровић, генерални директор и главни уредник Компаније „Новости“