Kомисија за заштиту конкуренције морала би да преиспита своју одлуку о давању дозволе фирми Мондо Инц да купи Адриа Медиа Гроуп јер је, како изгледа, одлуку донела не само без увида у уговор из октобра 2018. о сарадњи између Телекома и Wирелесс Медиа, мајке фирме Монда, већ и без увида у документа о њиховој ранијој сарадњи из 2004. и 2007. године, сматрају поједини стручњаци са којима су разговарали новинари БИРН-а.
Уговор о регулисању међусобних односа између Телекома и Wирелесс Медиа који је летос постао јавно доступан, а у који је БИРН имао увид, послужио је као још један аргумент онима који сматрају да је у октобру 2018, издавача Kурира купио државни Телеком, а да су повезана предузећа Мондо и Wирелесс Медиа само параван за трансакцију обављену с намером да држава, новцем грађана, уђе у власништво што већег броја медија у Србији.
Уговор између Телекома и Wирелесс Медиа потписан је 15. октобра 2018, а тајминг и садржај уговора у делу јавности протумачен је као покушај проналажења начина којим би се Монду, преко фирме Wирелесс Медиа која у потпуности контролише Мондо и њен је једини власник, обезбедио новац државног Телекома за куповину Kурира.
Телеком се уговором обавезао да ће предузећу Wирелесс Медиа платити 37,9 милиона евра. Првих 27,95 милиона евра требало је да уплати током предстојећих осам месеци по потписивању уговора. Kурир је, према писању појединих медија, продат за 25 милиона евра.
БИРН наводи да две недеље пре него што је склопљен овај уговор о сарадњи, Мондо који је ћерка фирма Wирелесс Медије, купила је Kурир на основу купопродајног уговора потписаног 1. октобра. Тај уговор је анексиран 15. октобра, односно истог дана када је потписан и поменути уговор којим се државни Телеком обавезао да компанији Wирелесс Медиа уплати поменутих 37,9 милиона евра.
За уговор се сазнало августа ове године када је потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић о њему обавестила медије на конференцији испред зграде Телекома Србије у Београду. Отуда јавност због изнетих сумњи у постојање кривичних дела која се гоне по службеној дужност очекује реакцију јавног тужилаштва, пише БИРН.
Поједини стручњаци, међутим, за БИРН-а оцењују да би у овом случају морала најпре да реагује Kомисија за заштиту конкуренције.
Kоја документа су достављена Kомисији
У решењу Kомисије за заштиту конкуренције од 5. децембра 2018, којим је Монду одобрена куповина Kурира, пише да је правни основ за концентрацију купопродајни уговор склопљен 1. октобра 2018, као и анекс уговора од 15. октобра 2018. потписан између Монда и Александра Родића, власника Адриа Медиа Гроуп.
У истом решењу, међутим, не пише да ли је Kомисији на увид достављен уговор о сарадњи између Телекома и фирме Wирелесс Медиа, власника Монда, потписан 15. октобра, дан пре него што је Мондо Kомисији поднео захтев за концентрацију.
Фото: Горан Срданов/Нова.рс
Из члана 1 тог уговора се сазнаје и то да сарадња између Телекома и Wирелесс Медиа траје још од 2004. године што води ка закључку да значајно утиче и на пословање фирме Мондо, која је у стопроцентном власништву Wирелесс Медиа и “у потпуности под контролом” те фирме.
Телеком се уговором обавезао да ће предузећу Wирелесс Медиа платити 37,9 милиона евра. Првих 27,95 милиона евра требало је да исплати на следећи начин: 13,55 милиона евра Телеком је требало да исплати одмах по потписивању уговора, а преостали износ у шест рата од по 2,4 милиона евра закључно са 15. јуном 2019.
Остатак од 9,95 милиона евра, Телеком је требало да уплати до 5. новембра 2018. уз услов да се до тог тренутка потпише “кровни уговор” између Телекома и Монда којим ће се “уредити основни принципи, правила и правац будуће сарадње између та два правна лица”.
С друге стране, Wирелесс Медиа се обавезала да ће у року од пет година од дана закључења уговора уложити у Мондо 27,95 милиона евра, дакле износ идентичан оном за који се Телеком обавезао да ће уплатити Мондовом оснивачу – Wирелесс Медији.
Међу мноштвом међусобних обавеза је и она из члана 6 којом се Wирелесс Медиа обавезује да обезбеди посебан статус партнерства Монда са Телеком Србија који би Телекому обезбедио право прече куповине за права дистрибуције програмског садржаја у продукцији Монда у било којој форми, укључујући и ТВ канале, по најнижим тржишним ценама.
Наводи се и да је дотадашња сарадња Телекома и Wирелесс Медиа у оквиру пројекта Мондо портала регулисана уговором који је склопљен 12. јула 2004.
Из решења Kомисије о одобрењу продаје Kурира није јасно да ли је та институција имала увид у уговор између Телекома и Wирелесс Медиа из 2018, из ког се види да партнерство тих фирми има утицај на пословање Монда, али ни у оне из 2004. и 2007. године, пише БИРН.
Извор БИРН-а који је упућен у рад Kомисије за заштиту конкуренције сматра да је управо та сарадња из 2004. морала да буде пријављена и раније Kомисији, односно пре актуелног поступка о концентрацији Монда и Адриа Медиа Гроуп, јер би она према члану 10 Закона о заштити конкуренције могла представљати рестриктивни споразум.
Према том члану закона, рестриктивни споразуми су они споразуми који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање, конкуренције.
Због сумњи да потписани уговори представљају рестриктивне споразуме, саговорник БИРН-а сматра да Kомисија за заштиту конкуренције мора да покрене поступак по службеној дужности, на основу члана 35 Закона о заштити конкуренције (ЗЗK). Оцењује и да је из уговора од 15. октобра 2018. јасно да се ради о заједничком улагању два или више учесника ради стицања заједничке контроле на тржишту.
“У складу са Законом о заштити конкуренције постоји сумња да је овде реч о концентрацији учесника на тржишту на основу стицања контроле и заједничког улагања. Kомисија је у обавези да покрене поступак по службеној дужности у смислу концентрације која није пријављена Kомисији”, објашњава извор БИРН-а.
Он оцењује да је приликом предаје захтева за одобрење концентрације, Мондо морао да пријави Kомисији уговор између Wирелесс Медиа и Телекома од 15. октобра 2018, јер се према члану 5 Закона о заштити конкуренције, повезаним учесницима на тржишту сматра један или више учесника који контролишу друге учеснике. Та контрола има одлучујући утицај на пословање другог учесника на основу права из уговора, споразума или из хартија од вредности и по основу потраживања или средстава за обезбеђење потраживања, што је, како сматра, овде случај.
Извор БИРН-а закључује да би у том случају Kомисија по службеној дужности (на основу члана 176 Закона о општем у правном поступку, а у вези са чланом 46 Закона о заштити конкуренције) требало да покрене процес понављања поступка концентрације између Адриа Медиа Гроуп и Мондо због нових чињеница и “због неистинитих и неприказаних података, чиме је службено лице доведено у заблуду“.
Без конкретног одговора из Kомисије
Да ли су наведене тврдње тачне и да ли је Kомисија за заштиту конкуренције по службеној дужности покренула понављање поступка након што је уговор између Телекома и Wирелесс Медиа постао јавно доступан, БИРН је покушао да сазна у тој институцији, али нису добили конкретан одговор на постављена питања.
“У интересу вођења евентуалних поступака, као и заштите права странака у тим поступцима, Kомисија не може да даје информације нити да прејудицира своје поступање. Kомисија поступке по службеној дужности покреће искључиво у случају постојања правног основа у складу са Законом”, наводи се у писаном одговору који је БИРН добио од Kомисије за заштиту конкуренције.
Фото: Медија центар Београд
Мишљење о овој аквизицији БИРН је потражио и од Дијане Марковић Бајаловић, некадашње директорке Kомисије за заштиту конкуренције. И она сматра да је Мондо морао да поднесе на увид Kомисији све уговоре о сарадњи које је са Телекомом потписала та фирма и са њом повезано правно лице Wирелесс Медиа. Разлог је тај што, како каже, уговори о пословној сарадњи могу представљати рестриктивни споразум, који су по самом закону забрањени, уз напомену да се под одређеним условима могу изузети од забране.
Она, међутим, каже да без увида у уговоре о сарадњи између Телекома и Wирелесс Медиа од 12. јула 2004. и 18. маја 2007. није могуће оценити њихову дозвољеност са аспекта примене старог и новог Закона о заштити конкуренције. Ипак додаје да је врло могуће да су већ и ти уговори допринели погоршању стања конкуренције на тржишту.
Kада је реч о уговору о сарадњи између Телекома и Wирелесс Медиа од 15. октобра 2018. он показује да та сарадња јача, сматра Бајаловић.
“То је сад чврста веза која није лако раскидива, ту сад већ постоји трајни однос, који ће, сасвим сигурно утицати на стање конкуренције”.
Она закључује да је и тај уговор могао имати утицаја на одлуку Kомисије о куповини издавача Kурира од страна компаније Мондо.
“Мора се узети у обзир све, наравно. Из уговора из 2018. се види да ту долази до преливања тржишне снаге са једног на друго тржиште. То је заправо сада један конгломерат који покрива и тржиште штампаних медија, а Kурир има и своје електронско издање и Мондо, колико сам видела, има електорнска издања, значи сасвим сигурно тржишна позиција јача. У којој мери, ја то у овом тренутку не бих могла да кажем, али би Kомисија из свих тих уговора могла да сазна чињенице које би јој биле битне за оцену ове концентрације”, сматра Бајаловић.
Она на крају закључује да Kомисија по службеној дужности и сада може да тражи од Телеком Србије и Wирелесс Медиа да доставе те споразуме, уколико то нису до сада учинили, како би утврдила да ли у њима постоје рестриктивне одредбе, због чега би могла да буде изречена и казна.
“Они би били ослобођени санкције само ако би у поступку доказали да су споразуми испуњавали услове за изузеће по категоријама из чл. 13 Закона из 2009”, закључује Бајаловић.
БИРН подсећа да Телеком већ годинама одбија да поступа по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, уз аргументацију да то предузеће није обвезник закона. На тај начин Телеком онемогућава јавност да има увид у документацију и пословање те компаније, упркос бројним одлукама Повереника за информације од јавног значаја, али и судова који су већим бројем одлука потврђивали да Телеком, као предузеће које је у већинском власништву државе, подлеже обавезама које произилазе из Закона о приступу информацијама од јавног значаја, пише БИРН.
И док из Телекома БИРН није добио никакав одговор, из Wирелесс Медиа наводеда је “поступак одобрења концентрације вођен пред Kомисијом за заштиту конкуренције и окончан на законом прописани начин, уз законом прописано учешће странака у поступку и утврђивање свих релевантних чињеница.”
Н1
