Власт би морала да буде искрена и престане да обмањује грађане да хаос у правосуђу настаје због нерада и неодговорног понашања запослених у правосуђу. Несналажење и лоша процена изабраних представника којима су народ и држава поверили да уређују ову грану власти доводи до дестабилизације и затрпаности у правосуђу. Молимо медије да не учествују у стварању лажне слике о успешности “поправке реформе”.

Чист безобразлук представљају изјаве представника власти како ће се бројним изменама закона, као и новом мрежом судова убрзати судски поступци, односно побољшати ефикасност судова. Затрпаност, спорост и неефикасност су последица а узроци су вишегодишња државна небрига о правосуђу, као и погрешна реорганизација. Колико држава нема намеру да улаже у правосуђе говори и то да приликом измена сваког закона на крају стоји да додатна буџетска средства за примену усвојених закона нису потребна.

Без обзира на стални раст броја предмета у раду, једино је у правосуђу два пута смањиван број запослених. Примера ради, 2010. године у основним судовима укупно предмета у раду било је 2.112.115, године 2012. у основним судовима укупно предмета у раду било је 3.705.796, док је 2012. године у свим судовима у Републици Србији укупан број предмета у раду био је 5.315.547, од чега новопримљених 1.969.270 предмета а решених 2.156.958 предмета, с тим што је остало нерешених 3.158.000 предмета. Да бројите толико динара, па је много.

У српском правосуђу ради око 3.000 судија, нешто мање од 800 тужилаца и око 9.500 службеника. До тачног броја запослених у правосуђу немогуће је доћи, али чињеница јесте да тај број представља око 2% од укупног броја (700.000) запослених у јавном сектору (државна управа, покрајинска администрација, локална самоуправа, разне агенције, јавне службе као што су здравство, школство, култура, не рачунајући јавна предузећа). Судије, тужиоци и стручни сарадници који имају зараде изнад 60.000 и који подлежу солидарном порезу, чине 0,5% од укупног броја запослених у јавном сектору и ове уштеде имаће занемарљив утицај на попуњавање буџетских рупа. Према подацима Агенције за борбу против корупције, активних функционера у Србији има 24.527!!! Дакле, без судија и тужилаца, 21.000 или 30% од укупног броја запослених у јавном сектору који имају примања на више места и самима себи праве законске прилике за то! Носиоцима судске власти, за разлику од законодавне и извршне власти, забрањено је да остварују додатни приход. Цех реформских промашаја плаћају административни радници, а посебно они који су запослени на одређено време. Отпуштено је више од 900 лица на одређено време, али долазе на посао и волонтирају.

Осим тога, сви наведени подаци указују да никакве промене и усвајање нових закона, без додатних кадровских капацитета, финансијске и инфраструктурне подршке, неће довести до бржих судских поступака и ефикасности правосуђа. Даље, све ово говори да нова власт није направила никакав заокрет у приступу решавања проблема у правосуђу. Напротив, држава одговорност пребацује само на судове иако су судови без утицаја. Истовремено, нова власт лицемерно „гаји и чува“ доказано неодговорне чланове ВСС и ДВТ због чијих одлука је нанета штета и брука Србији.

Због свега тога, Синдикат правосуђа Србије ће у петак, 10. јануара 2014. године, у 12.00 часова, поклонити Влади Србије компас.