На интернету је објављена Књига стрељаних, односно попис имена људи које је комунистичка тајна полиција Озна стрељала без суђења, крајем 1944. године и почетком 1945. године, пошто су комунисти заузели власт.

“Документ је пронађен радом Државне комисије за тајне гробнице и показује да је Комунистичка партија после Другог светског рата искористила потребу кажњавања ратних злочинаца за масовна убиства без суђења. Књига је најзначајније откриће комисије”, каже за Мондо историчар и секретар комисије Срђан Цветковић.

Цветковић наводи да је Озна после рата убила око 60.000 људи и прецизира да је пописано укупно 35.000 имена и презимена стрељаних, од којих је малом броју, можда свега 2.000, одржано суђење, али је питање и каква су та суђења била. У бази Комисије налазе се имена укупно 59.912 убијених.

Српски комунисти – шампиони масовних убистава

Цветковић наводи да је у Румунији убијено неколико стотина људи, у Мађарској и Пољској неколико хиљада, а у Бугарској око 10.000 људи, док је у Србији стрељано 35.000 људи, што је убедљиво највише, и у апсолутном износу и у поређењу са укупним бројем становника.

“Остатак до 60.000 су они који су убијени на друге начине и у логорима. Ту првенствено мислим на фолксдојчере у Војводини“, каже Цветковић.

Оваква књига би, истиче, у свакој демократској држави изазвала потрес.

“Шта би се догодило да се оваква књига објави у Немачкој, Аустрији, Пољској… са именима жртава и убица? Подигла би се читава јавност и то би био догађај првога реда“, каже Цветковић.

Цветковић додаје да би овакав документ требало да буде прворазредни доказ за неки суд попут Хашког трибунала који би судио за ратне злочине, који не застаревају.

“Ово је врхунски документ који показује да је држава починила ратни злочин. На врху пирамиде злочина био је Јосип Броз, а испод њега су били шеф Озне за Југославију Александар Ранковић и шеф Озне за Србију Слободан Пенезић Крцун“, каже Цветковић.

У књизи се за сваку жртву наводи име и презиме, занимање, одакле је и којој организацији припада, када је ухапшена и где, када је кажњена и где, као и ко је донео одлуку о казни. У последњој колони свуда пише Озна.

Фото: МОНДО/Срђан Цветковић

Цветковић наводи да је то једна од многих књига, јер нису све сачуване.

“Озна је без суђења масовно стрељала људе без суђења између друге половине октобра 1944. године и прве половине фебруара 1945. године“, каже Цветковић.

Он истиче да убиства нису била случајна и део анархичне освете, него су спровођена плански, по утврђеној методологији и уз вођење прецизне евиденције.

“Евиденцију су водили из два разлога, прво јер су мисили да никада неће сићи са власти и да никада неће одговарати за своје злочине, а други разлог се тиче породица убијених, јер су хтели да знају чије су рођаке побили”, каже Цветковић.

Цветковић додаје да слична документација није постојала ни у Хрватској ни у Словенији, јер су комунисти тамо стрељали напречац пред крај рата.

“Ни у целој источној Европи, у државама у којима су комунисти заузели власт, не постоји овако прецизна документација, али тамо није ни било тако масовних стрељања, а било је и суђења“, каже Цветковић.

Мондо.рс