Средњошколци не верују у вакцине против ковида-19 и не желе да се вакцинишу. Јасно и једногласно то су предочили лекарима, члановима Кризног штаба: Предрагу Кону, Срђи Јанковићу и Зорану Радојичићу
До сада је у Србији вакцинисано 55.719 деце и младих школског узраста, од 12 до 19 година старости, прецизирали су за „Политику” из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Од тог броја 40.126 особа је пунолетно, што значи да је укупно вакцинисано 15.539 ђака од шестог разреда основне (у који, по правилу, иду деца од 11,5 до 12,5 година) до трећег разреда средње школе (млади од 16,5 до 17,5 година). Малолетни ученици примају само вакцину компаније „Фајзер”, а пунолетни по свом избору. Око 450.000 школараца чини популацију ђака од шестог разреда основне до краја средње школе. А када би се вакцинисали сви средњошколци, обухват имунизацијом био би повећан за четврт милиона младих.
Међутим, средњошколци не верују у вакцине против ковида-19 и не желе да се вакцинишу. Јасно и једногласно то су предочили лекарима, члановима Кризног штаба: епидемиологу др Предрагу Кону, имунологу др Срђи Јанковићу и хирургу др Зорану Радојичићу, градоначелнику Београда, на првој трибини о имунизацији која је одржана у престоничком Дому ученика средњих школа „Милутин Миланковић”.
Сусрет око 40 ђака с тројицом експерата потврдио је да млади имају много више недоумица него потпуних информација из релевантних извора. Кад их је др Радојичић упитао ко је међу присутним ученицима вакцинисан, ниједан ђак није подигао руку. Омладина сумња у ефикасност и добробити имунизације, али је за ову важну тему заинтересованост младих огромна, судећи по томе што не траће прилику и не штеде питања.
Зашто уопште да се вакцинишу деца? Да ли су вакцине тестиране на трудницама? Зашто да се ми вакцинишемо кад неки здравствени радници нису и не желе? Да ли сте се ви вакцинисали и којим вакцинама? Да ли је имунитет већи од вакцине или након прележане болести? Зашто ми у школу идемо комбиновано или онлајн, а кафићи и ресторани раде? – тек је делић недоумица које су пред стручњаке изнели средњошколци.
Да се лекари не опиру у толикој мери имунизацији као што се мисли, а да је важно вакцинисати се у младим годинама зато што је тада имунолошки одговор најјачи, објаснио је др Кон. Рекао је и да истраживања показују како је и у случају вируса корона имунитет двоструко већи код деце која су имунизована и узраста су од 12 до 15 година. – Историја је одавно показала да је вакцинација једини начин успешне борбе против вируса и историја ће то и сада показати – закључак је др Кона, а његов главни утисак након дебате је да су пропуштене прилике за едукацију школараца о имунизацији, а едукација је најважнија и треба је спроводити у школи.
Трибине су неопходне. Немамо други начин да приступимо овим младим људима. Немамо времена да спроводимо едукације јер се то ради у школама. Што се тиче схватања важности вакцинације, мислим да људи уопште нису свесни о чему ми причамо. Мора све да им се принесе, да им се објасни какав је живот без вакцина јер да смо вакцинисани, сад бисмо се вратили нормалном животу – уверава др Кон и оцењује да је отпор средњошколаца према имунизацији последица онога што слушају у непосредном окружењу и код куће.
Истини за вољу, из министарстава надлежних за просвету и здравство досад нису иницирали организацију ниједне трибине о имунизацији која је намењена ученицима, родитељима и наставницима. Одржавање овог скупа било је идеја руководства Дома ученика „Милутин Миланковић”, што за наш лист потврђује Ненад Миленовић, директор ове ђачке куће. Свега два-три дана, каже он, протекло је од покретања до реализације иницијативе да се уприличи дебата, да ђаци добију шансу да поставе питања најстручнијима који знају праве одговоре, а који су тај предлог одмах и оберучке прихватили.
Није да уопште немамо вакцинисаних ђака међу станарима. Од њих 303 вакцинисано је 20, а добар пример им дају наши запослени, међу којима су две трећине имунизоване. Средњошколци су под великим утицајем медија, нарочито друштвених мрежа, наравно и породице, околине и друштва. Ако пет другара неће да се вакцинишу, ни шести, седми, ни осми неће да се одвајају од друштва јер настоје да буду део целине. Ове трибине су један од начина да се младима приступи, па и кад изгледа као да је реч о борби с ветрењачама. Свакако је боље нешто урадити него седети скрштених руку – закључује Миленовић.
Иако није очекивао „ружичасту слику”, др Срђа Јанковић признаје да га је изненадио чврст став омладине против вакцинације и примећује да је потребно више разговора јер један није довољан да промени став групе.
Став који вакцине сматра опаснијим од заразних болести од којих нас вакцине штите наопачке је окренут у односу на реалност. И изненадила ме је чврстина тог става. Ми нисмо дошли да убеђујемо, него да разговарамо и трудили смо се да одговоримо на сва питања. Што више разговарамо, то више можемо у први план да стављамо чињенице, а да наша убеђења која нису заснована на чињеницама почну полако да се премештају у други план. Мало-помало мислим да може много тога да се промени – уверава имунолог.
Није му први пут да учествује у оваквим трибинама. Његова објашњења о значају и предностима имунизације младих ђаци су и раније имали прилику да помно прате, на пример, на онлајн трибини у чијој је организацији учествовала и Унија средњошколаца Србије (УСС). Та организација, која окупља представнике 196 ученичких парламената из 75 градова Србије, писала је „Политика”, указивала је да ђацима недостаје више прилика да се упознају с вакцинацијом младих која се препоручује, али није обавезна.
Потребно је детаљније нас упутити, организовати више разговора с релевантним саговорницима, интерактивно, примерено нашим годинама, на трибинама, да нам се објасни да имунизација није баук, да ли ћемо и како вакцинацијом заштитити себе и друге – нагласила је за наш лист Елизабета Јагица, члан Управног одбора УСС.
Деца постављају важна питања, размишљају, желе да дођу до одговора и то је важно, сматра др Зоран Радојичић, градоначелник Београда и уверен је да ће конструктивни разговори, попут трибине у Дому ученика „Милутин Миланковић”, дискусије и аргументација допринети да више људи одлучи да се вакцинише.
