Коначно се сетили: Отворена изложба о Стефану Немањи

ИЗЛОЖБА “Завети и поруке. Стефан Немања – девет векова”, приређена у част обележавања девет векова од рођења родоначелника династије Немањић и утемељитеља српске средњовековне државе, отворена је у уторак увече у Народном музеју. Доба Стефана Немање и његових наследника представљено је кроз 23 копије фресака из средњовековних српских манастира и 85 оригиналних експоната.

Изложбу у обновљеном галеријском простору на првом спрату Музеја отворио је Дејан Ристић, државни секретар у Министарству културе.

– Нико у Србији досад није на достојан начин обележио девет векова од рођења Стефана Немање. С обзиром на наше богате фондове, дужност нам је да представимо оно што се тиче наше националне културе и уметности – рекла је Бојана Борић Брешковић, в. д. директора Музеја и додала да ће током поставке неколико пута бити изложено Мирослављево јеванђеље, које је као културно добро од изузетног значаја од 2001. излагано само пет пута, а последњи пут 2006. године.

Аутори изложбе су мр Емина Зечевић, кустос Археолошке збирке позног средњег века и мр Бојан Поповић, управник Галерије фресака.
ИКОНЕ ЧЕТИРИ изложене иконе, заједно са још неколико њих из Народног музеја, Музеја примењене уметности или црквених ризница, представљају комплетно наслеђе средњовековних српских икона, не рачунајући оне које су сачуване у другим земљама, пре свега на Светој Гори.

– Изложба о великом владару базирана је на писаним подацима, првенствено из житија његових синова – истакла је Емина Зечевић. – Први пут су јавности представљена два оловна печата којима су оверавани документи. Један такав се налази у Ермитажу у Петровграду, а у документима се помиње да су сачувана још само три.

У првој сали изложени су панои са текстовима о догађајима из живота Стефана Немање, описи његовог изгледа из пера византијских хроничара, затим два крста реликвијара из Петрове цркве у којој је Немања крштен други пут и где је абдицирао у корист свог сина.

Уз портрете Немањића на копијама фресака из њихових задужбина изложени су и предмети који су припадали српским владарима. Заступљене су копије фресака из Студенице, Милешеве, Сопоћана, Ариља, Богородице Љевишке, Грачанице, Леснова, Псаче и Високих Дечана, као и оригинални фрагмент живописа из задужбине Стефана Немање, манастира Ђурђеви ступови код Раса.

Од владарског накита, израђеног у злату, могу се видети прстен краљевића Радослава из 1219-20, прстен краљице Теодоре (пре 1322) и запон хумског кнеза Петра (1222-28). Поред тога, приказан је и тањир цара Душана из 1345-55. са натписом и представом двоглавог орла.

– О средњовековној свакодневици сведоче накит и трпезно керамичко посуђе – рекла је Емина Зечевић. – Фискални систем средњовековне Србије представљен је нумизматичким материјалом, кроз прве коване новчанице, од краља Радослава до цара Уроша.

Међу иконама, као ремек- -дело, издваја се двојна икона Богородице Одигитрије, са сребрним оковом из цркве Богородице Перивлепте у Охриду. Овај сегмент употпуњују у копије фресака из Милешеве, Сопоћана, Краљеве цркве у Студеници и Грачанице

НЕМАЊИНА ПОГАЧА

НА изложби су приказане и посуде у којима се служила и износила храна, држала течност на трпези… То су велики и мали лонци, зделе, црепуље, поклопци, вршници, велики крчази, питоси… Најзначајнији примерци потичу из великих занатских радионица Коринта, Солуна, Цариграда. А каква је храна припремана у овом посуђу, показује налаз комада погаче са локалитета Градина изнад Пазаришта (Рас). Међу “експонатима” је и угљенисана пшеница, раж, зоб, јечам, просо, као и коштице брескве, са истог локалитета.

Новости