Транспарентност Србија је данас указала да вест да је концесионар Аеродрома „Никола Тесла“, француска компанија Ванси, уплатио 501 милион евра једнократне концесионе накнаду и да је постао оператер београдског аеродрома на 25 година, није праћена објављивањем уговора из којег би се виделе све обавезе које је Република Србија преузела, нити објављивањем оних делова уговора и анекса који нису означени као поверљиви.

„Да апсурд буде још већи, још није објављена ни студија, која је требало да покаже и докаже због чега је уопште аеродром дат у концесију, након двогодишњег приказивања од стране званичника да аеродром добро послује и приходује (иако се одрицао прихода од компаније Ер Србија)“, наводи се у саопштењу ТС.

И новинарима већине боградских редакција је у петак, 21 децембра било ускраћено да од министра финансија Синише Малог добију одговоре на питања о концесији.

Само неколико „одабраних“ редакција било је позвано на конференцију за новинаре у Влади Србије на којој је Мали саопштио да је концесионар уплатио концесиону накнаду.

Транспарентност Србије је посетила да је тражила студију о оправданости концесије и концесиони акт још почетком 2017. године, од Владе и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, и оценила да је поступак који траје готово две године „слика и прилика изналажења разних изговора да се ове важне информације не саопште грађанима у које је укључено неколико актера“.

„Услед тога, не само да грађанима није јасно предочено због чега је концесија најисплативији вид развоја београдског аеродрома, већ се не може са сигурношћу тврдити ни да ли ова анализа, чија израда је законска обавеза, уопште постоји“, пише у саопштењу ТС.

Влада на захтев ТС није одговорила, због чега је поднета ургенција, а потом и тужба Управном суду. Министарство саобраћаја је одбило захтев, наводећи да би објављивањем Kонцесионог акта и Студије оправданости били угрожени витални интереси Републике Србије.

ТС је саопштила да је поднела жалбу Поверенику против овог решења, али је истовремено сузила обим захтева, тражећи да Министарство достави само оне делове ових докумената на основу којих се може закључити да ли је одабрани модел концесије за Србију повољнији од алтернативних решења (наставак рада на досадашњи начин, улагање сопственог капитала или средстава из кредита, продаја аеродрома, други облик јавно-приватног партнерства).

Пошто је Повереник донео решење по којем морају да доставе тражене документе, из Министарства је ТС добила нови одговор – да они уопште немају ни концесиони акт ни студију, већ су ти документи у поседу Владе.

На нови захтев ТС, да доставе документ на основу којег ће се видети како су од 3. марта до 24. априла документи изгубљени или премештени из поседа Министарства, стигао је одговор да их никада нису ни имали, а да су претходно одбили да их доставе због „могућег угрожавања виталних интереса“.

Управни суд потом је пресудио по тужби ТС, али није наложио да Влада достави тражене документе, већ да, уместо што игнорише захтев, одлучи по њему.

„Влада је и ову пресуду игнорисала, па је ТС тражила од суда да он донесе акт. У том тренутку Влада се буди и доноси решење – одбија захтев. ТС подноси нову тужбу Управном суду у фебруару 2018. због неоправданог одбијања захтева. По овој тужби суд би могао да наложи Влади да достави тражене документе. Међутим, суд у априлу враћа тужбу и тражи од ТС да достави доказе да је потписник тужбе правни заступник организације. ТС доставља и те доказе. Од тада је прошло осам месеци, потписан је уговор, Ванси је преузео управљање, а Управни суд се не јавља, уговор нисмо видели, као ни тражену студију“, пише у сапштењу ТС.

Додаје се да једна од ствари због које је битно да се објави концесиони уговор јесте и евентуално преузимање обавеза за изградњу пруге од Аеродрома „Никола Тесла“ до града.

„Изградњу те пруге је најавио заменик градоначелника. Међутим, вест да се о изградњи пруге ‘већ преговара са Владом Јапана’ крајње је збуњујућа. Наиме, из ње се чини да ову пругу неће градити концесионар ради својих интереса, већ држава Србија или Град Београд“, пише у саопштењу.

„Такође, из околности да се ‘преговара’ с владом друге државе о тој прузи, указује да је у питању још један велики инфраструктурни пројекат у који ће се ући без конкуренције, која би могла да резултира нижом ценом/најповољнијом понудом“, оценила је ТС.

Бета