СТРУЧЊАК за безбедносна питања Бедри Ељези верује да се група од 10 Албанаца последњих месеци придружила фракцији Ал Каиде “Кшемеди Аљбан”, коју предводе Албанци на подручју Идлиба у Сирији.
Ељези је додао да постоји сумња да је недавно било нових путовања у Сирију, што, како каже, потврђује случај Ардиана Паљита, и упозорио на чињеницу да се у камповима и затворима у Сирији тренутно налази и око 50 жена и деце са тзв. Косова.
– Према информацијама којима располажемо, сумња се да је десетак особа, пореклом са (тзв.) Косова, Северне Македоније и Албаније отпутовало заједно са Паљитом у Сирију. Сматра се да је ова група отворила нови коридор одласка за Сирију у априлу и мају 2020. године. Верује се да се ова група придружила фракцији Ал Каиде која се зове “Кшемати Аљбан”, а коју воде Албанци и тренутно делује на подручју Идлиба у Сирији. Све то потврђује наше сумње, да групе, највише из Дренице и Шаље, организовано путују за Сирију и продружују се овој фракцији Ал Каиде – наводи Ељези.
Посебан проблем представљају Албанци из Албаније и са тзв. Косова, који се налазе у курдским затворима, упозорава Ељези и додаје да је то посебна безбедносна претња.
– Курдске демократске снаге, које су крајем марта подржале америчке војне обавештајне службе, успеле су да ухапсе групу од 50 бораца ИСИС, који су били врло близу подручја под контролом Курдских демократских снага. Ова чињеница знатно отежава безбедносну ситуацију у камповима у којима се тренутно налазе грађани (тзв.) Косова и Албаније, јер ИСИС може напасти и узети под контролу ове кампове – упозорава Ељези.
Ељези додаје да безбедноси изазов за регион представља повратак и терориста и чланова њихових породица на тзв. Косово, у Албанију и Северну Македонију и објашњава како изгледа процес дерадикализације особа које су већ враћене на тзв. Косово.
– Особе које су се из Сирије вратиле на (тзв.) Косово тренутно се налазе на лечењу у установама. Што се тиче њихове дерадикализације, мислим да имамо много проблема као резултат недостатка професионалних капацитета за лечење. Институције су направиле много грешака у процесу кривичног гоњења и пресуда, јер мислим да је постојала селективна правда изрицањем више казни онима који су дерадикализовани и признали кривично дело, него онима који се нису покајали, а такође су и дерадикализовани. Феномен секташке правде на (тзв.) Косову нанео велику штету у смислу дерадикализације или радикализације – закључио је Ељези.
Косово Онлине
