Једина новост у Николићевом говору јесте залагање за директне преговоре Београда и Приштине на највишем политичком нивоу
Судећи према говору Томислава Николића, председника Србије, одржаном на седници Генералне скупштине Уједињених нација у Њујорку и активностима представника Владе Србије последњих дана у Бриселу, политика актуелне политичке гарнитуре у вези са Косовом не разликује се, мисле аналитичари, пуно од политике коју је водила претходна власт. Будући да се заснива на ставу и ЕУ и Косово, она, према њиховим речима, представља заправо политику континуитета. Једино у чему је та политика другачија у односу на претходну јесте залагање за директне преговоре Београда и Приштине на највишем политичком нивоу.
Предраг Симић, професор Факултета политичких наука и бивши амбасадор Србије у Паризу, мисли да је председник Николић са говорнице ГС УН „прецизно изнео разлоге због чега Србија не може да призна Косово, али да је спремна да у томе иде до граница које њен суверенитет допушта, значи да је спремна да уђе у преговоре, ако треба, и на највишем нивоу. „У том погледу можемо говорити и о континуитету и о дисконтинуитету, у смислу да се прихвата да се подигне ниво преговора, са техничког на политички”, истиче он.
Да се оно што смо чули у Њујорку у великој мери наслања на политику претходне власти, а да је једино нови моменат то што се Николић заложио за дијалог на највишем нивоу мисли и Огњен Прибићевић, бивши амбасадор Србије у Берлину. „Суштина говора председника Николића у Њујорку је да се и даље инсистира на политици и ЕУ и Косово и да никада нећемо признати Косово, а да је све остало, заправо, могуће и да је ствар неког договора”, објашњава он.
Да ли је уопште могуће остварити ту политику и ЕУ и Косово, поготову ако се имају у виду изјаве немачких парламентараца о условима за ЕУ и изјава Улрике Луначек, известиоца ЕП за Косово, која је рекла да ће Србија на једној тачки морати да призна Косово?
„Како ствари стоје у овом тренутку, та политика је јако тешко остварива. Можда је време једина шанса Јер не знамо како ће изгледати европски процеси за пет или седам година, а ми до тада свакако нећемо бити у ЕУ”, каже Прибићевић.
С друге стране, професор Симић истиче да чак и у оквиру модела две Немачке постоји модел који би могао бити занимљив за Србију. Још у јесен 2007, током преговора о Косову, немачки дипломата Волфганг Ишингер први пут је, како каже, изашао са тим моделом у 14 тачака и чак је у круговима наше делегације било оних који су сматрали да би додавањем анекса тај модел могао да одговори на основне интересе Србије. „Ако се Србија суочава са захтевом немачког ЦДУ, који вероватно одражава мишљење немачких власти, а вероватно и САД, да се потпише папир између Београда и Приштине о добросуседским односима, мислим да чак и ту постоји један простор који, чини ми се, није довољно проучен у нашем ставу”, наводи Симић.
Обрад Кесић, политички аналитичар, анализирао је председников говор из другачијег угла. Поред тога што је мишљења да је тај говор показао да ће нова влада поштовати договоре претходне власти, он сматра да је Николић тим говором дефинисао себе као умереног националисту „јер је раније било разних покушаја да га дефинишу као ултранационалисту, човека који је из прошлости, а не из будућности”. „Говорио је о суживоту на овом простору и решавању питања на миран начин, док је истовремено послао сигнал који је најважнији за јавност у Србији – да нема попуштања када је реч о Косову”, рекао је Кесић за РТС, а пренео Танјуг.
С тим у вези, Прибићевић каже да се Николићев говор „битно не разликује од говора наших представника у пређашњем мандату”. „Он је тим говором неке ствари пооштрио, тако да бих рекао да је то умерено десно оријентисани политичар, као што је Тадић умерено лево оријентисани политичар”.
Симић, пак, мисли да је председников говор био дуго и пажљиво припреман и оцењује да су се „Николић и његов тим добро припремили за ово заседање ГС УН, да су говор срочили најбоље што су могли, бар са оне политичке платформе са које се полази”. Према његовим речима, сада треба очекивати реакције из иностранства.
Политика
