14.03.2012. – Око 90% обима трговине са Србијом пролази без царине
Међународни економски форум на Копаонику показао је да међународна економија још увек веома зависи од политике. То се делимично испољава и у руско-спрским односима. О томе и много чему другог наш извештач Јована Вукотић разговарала је са амбасадором Русије у Србији Александром Конузином.
Споразум о бесцаринској трговини између Русије и Србије често се помиње у том контексту да га треба анулирати када Србија постане чланица ЕУ. Међутим, већ сада српски извозници се брину (слушала сам о томе из првих уста од српских произвођача на сајму исхране Продекспо у Москви) да ће због придруживања Русије СТО прошле године, Русија бити приморана да смањи увозне таксе, и да ће се то већ до краја године одразити на извоз спрске робе… Да ли је то тако?
Конузин: ” Не, то није тако. Ступање Русије у СТО мало ће се одразити на наше односе са Србијом, посебно у краткорочној перспективи. На трговачке односе између наших земаља више ће се одразити прекид важења Споразума о слободној трговини, што ће се десити ако Србија ступи у ЕУ. Ту су, заиста, могуће тешкоће, зато што око 90% трговачке номенклатуре обима трговине са Србијом пролази без царине. На крају ће се укидање таквог режима неизбежно одразити на укупне обиме трговине. Ми сада врло пажљиво проучавамо могућности како да спречимо негативне последице таквих промена. Радимо и са српским колегама и са руским заинтересованим организацијама, али за сада се види супротна тенденција: покрећу се нове производње чија ће се продукција испоручивати на руско тржиште управо у оквиру режима слободне трговине.”
Русија сада много инвестира у инфраструктуру Србије. Руске железнице планирају да уложе 800 милиона долара у развој железничке пруге Србије…
Конузин: “На бизнис форуму на Копаонику говорили смо да су инфраструктура и енергетика и пољопривреда приоритетни правци привредног развоја Србије. И управо у ове сфере привредне делатности Русија ће у наредно време улагати своја средства преко великих руских компанија, приватног сектора који сарађује са партнерима из Србије. Руска влада издвојила је Србији за модернизацију пруга велики кредит. Управо је одржано заседање радне групе о питањима финансија и инвестиција. Био је усаглашен протокол у складу са којим очекујемо да ће већ на јесен ове године бити потписани потребни угорови, у складу са којима ће почети реализација конкретних пројеката за модернизацију Српске железнице.”
Српска јавност мало зна о томе да Русија инвестира не само у инфраструктуру Србије, већ и у образовање. Тачније, српским студентима доступно је мноштво стипендија за обуку на престижним руским универзитетима. Испричајте детаљније о томе.
Конузин: “Нажалост, објективно ситуација не делује превише задовољавајуће. Број стипендија које српски студенти користе ради школовања у Руској Федерацији прилично је ограничен, али рачунамо да ће увећањем руског улагања капитала, увећањем броја економских пројеката, постојати све већа потреба за српским стручњацима који би били упознати са руским технологијама, са руским системом управљања предузећима, са руским језиком, и желимо да се надамо да ће се ова врло осредња ситауција која сада постоји променити набоље. У сваком случају, у том правцу сада врло енергично радимо.”
Узимајући у обзир многобројне политичке и економске изазове у Србији и балканском региону, како видите перспективе односа Србије и Русије?
Конузин: ” Са Србијом развијамо односе као са стратешким партнерима, тачније не постављамо себи задатке да зарађујемо овде некакав брзи новац или да играмо на коњуктури. Не, ми сматрамо ову земљу као пријатељску, и наши планови су срачунати на врло дуге године сарадње. То се одражава у томе што заједно учествујемо у реализацији врло великих пројеката у вредноси од много милијарди долара. Шта више, рачунамо да на основу ових пројекта који се данас већ реализују разрађујемо, а затим претворимо у живот нове пројекте.”
Узимајући у обзир резултате председничких избора у Руској Федерацији, очекује се наставак курса актуалне политике, коју је до сада спроводио Путин на дужности премијера. А то је пре свега рестартовње односа са САД. У унутрашњој политици на првом месту је свеопшта модернизација и борба против тероризма. Шта у том смислу Србија може да очекује у односима са Русијом?
Конузин: “ Русија гради своје односе, узимајући у обзир ситуацију која се дешава око Србије и око Русије, али наши билатерални односи нису јако подвргнути неким спољним утицајима, зато што смо концентрисани на пројекте за које смо у једнакој мери заинтересовани. Врло интензивно радимо како би се ови узајамно корисни пројекти реализовали у складу са нашим плановима. Задатак овог форума је да покушамо да дамо оцену актуалној ситуацији, како ће се она развијати узимајући у обзир ону економску средину у којој се налази Србија, тачније: општа економска криза у којој живимо, кризне промене у српској економији везане за прелазни период који она сада преживљава, и то је такође везано са тим што ће врло скоро у Србији бити избори и после тих избора нова влада ће морати да изради своју нову економску политику. И узимајући у озбир сва ова полазишта, стручњаци и покушавају да прогнозирају како ће се развијати српска економија и како сваки од ових фактора може да нађе овде своје место.”
Јована Вукотић,
