За изградњу Коридора 11 и кредит и концесија могу бити финансијски неповољни, сматрају економисти и консултанти за страна улагања. Спор двојице министара о томе ко је надлежан за градњу Коридора 11, привремено је бацио у сенку полемику о томе који је економски модел најбољи за реализацију овог пројекта.

Економисти и консултанти за страна улагања кажу да и кредит и концесија могу бити финансијски неповољни, имајући у виду ситуацију у којој се Србија налази, преноси РТС.

Ипак, и једни и други сматрају да је најскупље одлагање градње аутопутева у Србији. Спор двојице министара о томе ко је надлежан за градњу Коридора 11, привремено је бацио у сенку полемику о томе који је економски модел најбољи за реализацију овог пројекта. Економисти и консултанти за страна улагања кажу да и кредит и концесија могу бити финансијски неповољни, имајући у виду ситуацију у којој се Србија налази. Ипак, и једни и други сматрају да је најскупље одлагање градње аутопутева у Србији.

После Азербејџана, који је понудио кредит од 300 милиона евра за једну деоницу Коридора 11, из Кине је стигла друга понуда, да за 2,6 милијарди евра изграде цео коридор. На Србији је да изабере да ли ће с Кинезима потписати уговор о кредиту или концесији. С концесијама до сада нисмо имали много среће. Консултант Махмут Бушатлија каже да последњих 30 година нигде у свету није успела саобраћајна концесија.

„Уколико концесионар има уговор са државом да само одређено време експлатише неки пут, онда није заинтресован да га уради темељито, него брзо и да почне експлоатација. Није заинтересован да га добро одржава, јер га има само одређено време на располагању. И на крају, није заинтересован да га доведе у потпуно исправно стање кад га предаје„, каже Бушатлија за РТС.

Ипак, и ово донекле зависи од вештине преговарања. Концесија би, према речима Бушатлије, била добра само ако би Кинези пристали да деле судбину наплате путарине тј. да држава Србија не буде у обавези да кинеској страни надокнађује разлику, ако саобраћај не буде имао пројектовану густину.