Док су у Брђанима задовољни ценом за своје парцеле којима ће проћи аутопут, у неким селима домаћини прете судом
Горњи Милановац – На траси аутопута Београд – јужни Јадран (Коридор 11) нашло се и десет села ове општине, у дужини од 40 километара. Деоницу је, у Дићима код Љига, већ „начела“ азербејџанска компанија „Азвирт“, а ускоро започиње и градња тунела у селу Брђани. На ових 40 километара аутопута биће 78 мостова, пет тунела, 28 зидова да штите од буке и две петље, у Такову и Прељини.
Али, прво треба да се реше имовинскоправни односи, односно да се од сељака откупи земљиште кроз које ће проћи савремена саобраћајница. Реч је о више стотина хектара. У око 15 одсто случајева се посао лако обавио, па су земљопоседници већ добили паре на руке. У Коридору 11 истичу да су људи задовољни понуђеном ценом, да још нема ниједног судског спора. Ипак, на лицу места, у селу Врнчани, где траса пролази кроз имања око 80 домаћинстава, уверили смо се да не иде све „као по лоју“.
– Код нас се експроприше од пет ари до пет хектара, најчешће најплоднијих ораница. Тражено је од нас да потпишемо сагласност а не знамо цену. Шушка се да ће то бити 90 динара по квадратном метру (900.000 по хектару), а знамо да је сељацима у Брђанима плаћано 150 динара. Они су задовољни и ћуте. У мом случају реч је о 71 ару, а аутопут треба да пређе баш преко бунара, па ћу морати да копам нови – прича Мирослав Адамовић, додајући да је „начуо“ да класа земљишта, ипак, неће одређивати цену, јер „не узимају нам њиве да гаје пшеницу, већ да граде пут“.
Миодраг Павловић сматра да цена земљишта дуж читаве деонице треба да буде иста, а Станоје Маркељић из недалеких Шарана рече да му је нуђено сто динара по квадрату, али да не пристаје, јер „неки су добили 50 одсто више“. Мирко Весковић из Врнчана треба да се одрекне пет хектара, што је половина очевине. Он се љути на своју општину што, у поступку одређивања цене, не штити своје грађане.
– Још нисам потписао сагласност и, уколико не буде како треба, мораћемо на суд, па и до Стразбура. Накнада мора бити адекватна, или ћемо од људи стварати социјалне случајеве – закључује Весковић.
Мештани Врнчана су свесни да не могу спречити изградњу аутопута, а и зашто би ометали један за све користан пројекат, али траже бољу цену, а она би – у томе су сложни – требало да буде евро и по по квадрату, без обзира на класу земљишта.
На приговор да општина не води рачуна о појединцима, председник општине Милисав Мирковић каже:
– Цену је утврдила Републичка пореска управа, а наше Општинско веће је успело да је унеколико подигне, па је она, за село Брђане, од 60 до 160 динара по квадрату, а за остала пасивнија села од 50 до 140 динара, зависно од тога да ли је реч о њиви, ливади или пашњаку и која је класа конкретног земљишта. Незадовољни могу да покрену жалбени поступак путем суда, али не могу да спрече изградњу аутопута.
Иначе, тржишна вредност земљишта и зграда у сеоском подручју овога краја је далеко испод понуђене цене. Реч је о прилично пустим селима, са угашеним школама, старачким или напуштеним домаћинствима, која су викендаши куповали од наследника за три до десет хиљада евра. Захваљујући аутопуту, цена је вишеструка, па за хектар може да се добије од 8.500 до 15.000 евра.
Политика
