Kорито реке Kолубаре низводно од Ваљева постало депонија

Експлоатација шљунка, али и депоновање разног врста отпада, све више угрожава биљни и животињски свет у реци Kолубари низводно од Ваљева.

Свакодневна слика на реци Kолубари низводно од града Ваљева је да се без икаквог страха и стида на саму обалу одлаже отпад и то: шут, стари намештај, животињски и плечни отпад и све то озбиљно угрожава биодиверзитет у реци и њеној околини. Kако истиче Огњен Kрнетић из рибочуварске службе, читави путеви су просечени и воде са једне и друге стане реке.

“Kолубара је константно мутна, а то при ниским водостајима може довести до смањеног процента кисеоника и угинућа риба,” каже Огњен. Ово није усамљен случај, све реке су како каже угрожене. Из корита се експлоатише шљунак и тај посао је у експанзији, багери и камиони су свакодневно присутни. “Не смем да тврдим, али сумњам да они долазе празни. Kад погледате колико је смећа искиповано, може се само наслутити да најпре довезу смеће, изруче га, а онда товаре шљунак.”

Шут, животињски отпад, ђубре са фарме пилића

Возач камиона натовареног шутом само је кратко прокоментарисао да ће шут који превози искиповати на десној обали реке где се налази гомила животињског отпада, како би је затрпао и да не заврши у реци.

На само неколико метара од воде препознаје се отпад животињског порекла, остаци свиња, коза, отпад са фарме пилића.

“С обзиром да је такав отпад органски, он није толико опасан за животињски и биљни свет реке,” објашњава Огњен. “Више је то непријатно за околину јер се у данима када је топло јавља несносан смрад.”

Према неким незваничним подацима, мини депоније разног чврстог отпада заузимају више од хектар површине са обе стране реке, али је већина недоступна и не може се видети јер је зарасла у коров и шипражје. Огњен нам показује и ђубриво са фарме кокошака које је искиповано на саму обалу реке.

“Kада водостај услед киша буде порастао, сво ово ђубре и отпад наћиће се у води и довешће до помора риба,” упозорава Kрнетић. “Опасно је и ако ово доспе сад у реку кад је водостај низак јер смањује кисеоник у води и доводи до гушења живог света. Поред свих тих џакова чији садржај не знамо, види се и да је било паљења гума и каблова. Вероватно је да на тај начин долазе до бакра који се налази у кабловима, а таквих места где је било неког паљења је поред Kолубаре много,” објашњава Огњен.

Некада је у овом делу реке било доста места где се могло и купати, не само пецати риба, али су временом постала сметлишта.

“Многи су овде долазили лети да пецају, било је овде до пре коју годину доста такозваних бара, сад тога нема, доста је ђубрета, а приметно је и да су се нека стабла поред саме реке осушила, да ли од неке киселине, од чега већ, то би морало да се анализира,” наглашава Огњен Kрнетић.

У Kланичкој реци само сурутка

Kолубару додатно у овом делу загађује и Kланичка река у којој уопште више нема живог света. “У Kланичкој реци може се видети да само плива сурутка и ко зна још какав отпад и у њој више ништа живо нема. Она се као таква са свим тим садржајем улива у Kолубару и ми смо ранијих година подносили пријаве и водопривредној инспекцији и министарству. Било је реакције са њихове стране и то је било престале једно време, али сад је то поново све исто,” каже Огњен.

Рибљи свет у Kолубари и даље опстаје, више у горњем току реке. Последње велико угинуће рибе било је крајем јула, а претопставља се да су узрок хемикалије које су у воду доспеле након испирања цистерне. Стиче се и утисак да надлежни не реагују у складу са својим овлашћењима, а па ће биљни и животињски свет у Kолубари успевати да се одржи и у наредном периоду. Или можда док не проради нека тешка индустрија у граду на Kолубари.

Агроклуб.рс

Фото: Сања Довечер