За оне који се питају шта ће уследити након што је пандемија COVID-19 успешно угасила читаву светску економију, ширећи најгору депресију од 1930-их, лидери главне глобалистичке НВО – Светског економског форума у Давосу – управо су открили обрисе онога што бисмо могли да очекујемо. Ови људи су одлучили да искористе актуелну кризу.
Дана 3. јуна Светски економски форум у Давосу (WEF) објавио је на свом сајту основне тезе долазећег форума заказаног за јануар 2021. године. Називају га „велики ресет“ и подразумева план да се запањујући ударац коронавируса искористи да се прогура врло специфична агенда. На први поглед је упадљиво да се та агенда савршено уклапа са једном другом специфичном агендом, тачније Агендом 2030 коју су Уједињене нације установиле 2015. године. Огромна је иронија што водећи светски форум великих корпорација – који је још 1990-их промовисао агенду корпоративне глобализације – сада прихвата оно што називају „одрживи развој“. То нам наговештава да ова агенда није баш оно што Економски форум у Давосу и партнери тврде.
ВЕЛИКИ РЕСЕТ
Председавајући WEF-а Клаус Шваб трећег јуна је објавио видео снимак на којем најављује годишњу тему за 2021: „Велики ресет“. Изгледа да то није ништа мање од ступања на сцену глобалне агенде за реструктуирање светске економије дуж специфичних линија, слично ономе за шта се залажу IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change – Међувладин панел о климатским променама), Грета из Шведске и њени корпоративни другари попут Ала Гора или Лерија Финка из Блеквотера.
Интересантно је како представници WEF-а објашњавају „ресет“ светске економије у контексту коронавируса и последичног колапса глобалне индустријске економије. На сајту WEF-а се наводи: „Постоје многи разлози за заговарање Великог ресета, али онај најургентнији је COVID-19“. Тако да Велики ресет светске економије креће од пандемије COVID-19 и „прилика“ које отвара.
Најављујући тему за 2021, оснивач WEF-а Шваб рекао је, вешто мењајући агенду, следеће: „Имамо само једну планету, а знамо да би климатске промене могле да буду следећа светска катастрофа, и то са још драматичнијим последицама по човечанство“. Импликација је да климатске промене представљају позадински разлог катастрофе коју је направила пандемија коронавируса.
Како би подвукли своју зелену „одрживу“ агенду, следећи на снимку WEF-а је и даље несуђени краљ Енглеске, принц Чарлс. Говорећи о светској катастрофи коју је изазвао COVID-19, принц од Велса каже: „Ако и постоји једна главна лекција коју би требало научити из ове кризе, онда је то да природу морамо ставити у средиште нашег функционисања. Једноставно више не смемо губити време“. На истој линији са Швабом и престолонаследником је генерални секретар УН, Антонио Гутереш. Он каже: „Морамо изградити равноправније, инклузивније и одрживије економије и друштва која су отпорнија пред лицем пандемија, климатских промена и многих других светских промена са којима се суочавамо“ (обратите пажњу на део „одрживије економије и друштва“, вратићемо се на то касније).
Нова директорка ММФ-а, Кристалина Георгијева, такође је похвалила велики ресет. Међу осталим „ресетерима“ из WEF-a су Ма Џун – председавајући Комитета за зелене финансије при Кинеском друштву за финансије и банкарство и члан Комитета за монетарну политику при Народној банци Кине, Бернард Луни – директор Бритиш петролеума, Аџај Банга – директор Мастеркарда, Бренфорд Смит – председник Мајкрософта.
Да не буде забуне, Велики ресет није идеја која је Швабу и дружини пала на памет по принципу „с неба па у ребра“. Вебсајт WEF-а саопштава: „Можда мере против ширења COVID-19 посетепено попуштају, али стрепње за друштвене и економске перспективе света само се интензивирају. Постоје оправдани разлози за забринутост – оштар економски пад већ је отпочео, а могли бисмо се суочити са најгором депресијом од 1930-их. Но, иако је овај исход вероватан, он није неизбежан“. Спонзори WEF-a имају велике планове: „свет мора удружено да дела и да брзо обнови све аспекте наших друштава и економија, од образовања до друштвених уговора и радних услова. Свака земља, од Сједињених Држава до Кине, мора учествовати и свака индустрија, од нафте и гаса до високотехнолошког сектора, мора се трансформисати. Укратко, потребан нам је велики ресет капитализма“. То је крупна ствар.
РАДИКАЛНЕ ПВОМЕНЕ
Шваб открива још детаља долазеће агенде: „…једна позитивна страна пандемије јесте то што је показала колико брзо смо у стању да правимо радикалне промене наших животних навика. Готово моментално, криза је приморала компаније и појединце да напусте праксе за које се дуго тврдило да су есенцијалне, од учесталог летења авионима, до рада у канцеларијама“. Зар би ово требало да буде позитивна страна?
Он предлаже да се те радикалне промене прошире: „Агенда великог ресета имала би три главне компоненте. Прва би усмерила тржиште ка праведнијим исходима. У том циљу, владе би требало да унапреде координацију и створе услове за ‘економију интересената’ (енгл. „stakeholder economy“)…“ То би подразумевало „промене опорезивања имовине, повлачење субвенција за фосилна горива и нова правила за уређивање интелектуалне својине, трговине и конкуренције“.
Друга компонента великог ресета омогућила би да „инвестиције воде остварењу заједничких циљева, попут равноправности и одрживости“. Овде први човек WEF-a саопштава како би скорашње велике буџете за стимулацију економија у ЕУ, САД, Кини и другде требало користити за стварање нове економије, „отпорније, равноправније и одрживије на дуге стазе. То значи, на пример, изградњу зелене урбане инфраструктуре и стварање подстицаја за индустрије да унапреде своје билансе у доменима еколошких, друштвених и управних метрика (Environmental, Social and Governance – ESG)“.
Коначно, трећи елемент овог великог ресета биће имплементација једног од омиљених Швабових пројеката – четврте индустријске револуције: „Трећи и последњи приоритет агенде великог ресета јесте примена иновација четврте индустријске револуције како би се подржала јавна добра, нарочито савлађивањем здравствених и друштвених изазова. Током кризе изазване ковидом 19, компаније, универзитети и други субјекти удружили су снаге како би развили дијагностику, терапеутику и могуће вакцине, успоставили центре за тестирање, створили механизме за праћење инфекције и пружили телемедицину. Замислите шта би све било могуће уколико би слични концентрисани напори били направљени у сваком сектору“. Четврта индустријска револуција укључује биотехнику за манипулацију генима, 5Г телекомуникације, вештачку интелигенцију и томе слично.
УН АГЕНДА 2030 И ВЕЛИКИ РЕСЕТ
Ако упоредимо детаље УН Агенде 2030 из 2015. године са WEF-овим великим ресетом, налазимо да се врло глатко уклапају. Тема Агенде 2030 је „одрживи свет“ који дефинишу једнакост прихода, равноправност полова, вакцине за све помоћу СЗО и Коалиције за иновације за епидемиолошку припремљеност (Coalition for Epidemic Preparedness Innovations – CEPI), коју је 2017. године покренуо WEF, заједно са Фондацијом Бил и Мелинда Гејтс.
Године 2015, УН је објавио документ под насловом „Трансформисати наш свет: Агенда 2030 за одрживи развој“. Обамина администрација никада га није доставила Сенату на ратификацију, знајући да он никада не би био прихваћен. Међутим, ова агенда се намеће широм света. Она укључује 17 циљева одрживог развоја, проширујући ранију Агенду 21. Тих 17 обухватају: „окончање сиромаштва и глади у свим њиховим облицима и димензијама, заштиту планете од деградације, укључујући одрживу потрошњу и производњу, одрживо управљање природним ресурсима и предузимање хитних мера поводом климатских промена…“
Ту су позиви за одрживи економски раст, одрживу пољопривреду (ГМО), одрживу и модерну енергију (ветар, соларна енергија), одрживе градове, одрживу индустријализацију… Реч „одрживо“ је кључна реч. Ако загребемо дубље, постаје јасно да је то кодна реч за реорганизацију светског богатства помоћу казнених пореза на угљеник, којим ће путовања авионима и моторним возилима уопште драстично опасти. Мање развијени делови света неће успети да досегну ниво развијених, напротив – напредне цивилизације мораће да снизе свој животни стандард како би постале „одрживе“.
МОРИС СТРОНГ
Како би разумели двозначност термина „одрживо“ морамо да се вратимо на Мориса Стронга, канадског нафташа-милијардера и блиског пријатеља Дејвида Рокфелера – човека који је 1970-их одиграо главну улогу у промоцији идеје да емитовање угљен-диоксида услед људских активности чини свет неодрживим. Стронг је створио Програм за животну средину УН, а 1988. године и Међувладин панел о климатским променама при УН (IPCC) са искључивим задатком проучавања угљен диоксида насталог људским активностима.
Године 1992, Стронг је изјавио: „Није ли једина нада за планету да индустријализоване цивилизације пропадну? Није ли наша одговорност да то изведемо?“ На Самиту о планети Земљи у Рију, Стронг је исте године додао: „Тренутни начини живота и обрасци потрошње богате средње класе – што укључује висок унос меса, употребу фосилних горива, апарата, клима уређаја и приградских насеља – нису одрживи“.
Одлука да се демонизује угљен-диоксид, једно од најесенцијалнијих једињења за одрживост живота, како људског, тако и биљног, није произвољна. Како професор Ричард Линдзен, атмосферски физичар са MIT-a, објашњава: „Угљен-диоксид привлачи различиту врсту пажње код различитих људи. На крају крајева, шта је то? Није загађивач, него производ дисања сваког живог бића, производ респирације свих биљака, есенцијалан је за биљни живот и фотосинтезу, производ је свеколиког индустријског сагоревања, производ је вожње – хоћу рећи, ако вам икада буде требала тачка контроле свега од дисања до вожње, то би био сан снова. Стога привлачи ту врсту фундаменталне пажње бирократског менталитета“.
Да не заборавимо, необично правовремено организована њујоршка показна вежба пандемије под називом „Догађај 201“, одржана 18. октобра 2019. године, била је коспонзорисана од стране Светског економског форума и Гејтс фондације. Била је базирана на премиси да је „само питање времена пре него што једна од ових епидемија постане глобална – постајући пандемија потенцијално катастрофалних последица. Озбиљна пандемија, која постаје ‘Догађај 201’, захтевала би поуздану сарадњу између неколицине индустрија, националних влада и кључних међународних институција“. Сам Догађај 201 симулирао је „избијање заразе новог зоонотичког коронавируса који, преносећи се са слепих мишева на свиње, а потом на људе, на крају постаје ефективно преносив са човека на човека, изазивајући озбиљну пандемију. Патоген и болест коју изазива били су претежно моделовани по узору на САРС, али заразнији услед људи са благим симптомима“.
Декларација Светског економског форума за покретање великог ресета, по свим индикацијама, представља невешто замаскиран покушај да се наметне дистопични „одрживи“ модел Агенде 2030, некакав глобални „Нови зелени договор“ који би уследио након пандемијских мера узрокованих коронавирусом. Њихове тесне везе са пројектима Гејтс фондације, Светске здравствене организације и Уједињених нација указују на то да би ускоро могли да се суочимо са много злокобнијим светом након што пандемија коронавируса избледи.
Вилијам Енгдал је консултант за стратешке ризике, предавач, дипломирани политиколог Универзитета Принстон и аутор бестселера о нафти и геополитици.
Извор New Eastern Outlook
Новистандард.рс
