Становништво и привреда све више се задужују код банака, односно узимају кредите тако да се може рећи да корона бар овом сектору није наудила. Пласмани банака повећани су и у првом тромесечју ове године, а за то су најзаслужнији стамбени кредити, затим за рефинансирање старих дугова, а у случају привреде они за инвестиције и из гарантне шеме државе.
Укупни домаћи кредити у првом тромесечју већи су за 8,7 одсто у односу на исти период 2020, показују подаци Народне банке Србије (НБС).
Кредити становништва у првом кварталу повећани су за 22,5 милијарди динара, или за 1,8 одсто. Скоро три четвртине тога „дугује” се за куповину непокретности. Расту и готовински кредити и то за осам милијарди динара, али и задужења по текућим рачунима за 1,4 милијарде динара.
Из НБС-а наводе да су доброј реализацији кредита становништву допринеле и мере које је централна банка доносила претходне године, а које ће се примењивати и током 2021. Банкама је омогућено да продуже рок отплате стамбених кредита за пет година, учешће за куповину прве стамбене непокретности смањено је са 20 на 10 одсто, уз смањење минималног степена изграђености објекта чију је куповину могуће финансирати стамбеним кредитима банака.
Готовински и остали кредити могу бити одобрени на дуже рокове, до осам година, а дужницима који због околности изазваних пандемијом нису у могућности да редовно измирују своје обавезе обезбеђен је репрограм и рефинансирање кредита, уз одобравање грејспериода од шест месеци.
Повољни услови задуживања и раст расположивог дохотка, уз позитивне трендове на тржишту некретнина и континуиран раст броја завршених станова од 2016, доприносе расту тражње становништва за стамбеним кредитима. Каматне стопе на ове кредите током првог тромесечја спустиле су се на нов најнижи ниво од 2,57 одсто у марту. Просечна камата на новоодобрене динарске кредите становништву у првом кварталу 2021. износила је 8,7 процената, при чему је просечна каматна стопа на најзаступљеније, динарске готовинске кредите била 9,1 одсто.
Каматне стопе на нове динарске кредите привреди спустиле су се на нов најнижи ниво од 2,2 процента у јануару, када су биле и ниже од стопа на евроиндексиране зајмове. Кредити привреди су, без ефекта промене девизног курса, током првог тромесечја повећани за 8,4 милијарде динара. Раст се „дугује” инвестиционим кредитима.
Посматрано по делатностима, током првог тромесечја највише су кредитирана предузећа из области саобраћаја, смештаја и комуникација, а у мањој мери и трговине и грађевинарства. Расту динарских зајмова за обртна средства допринело је одобравање 24,9 милијарди динара (212 милиона евра) кредита из гарантне шеме током првог тромесечја, чиме се износ укупно реализованих зајмова од почетка примене гарантне шеме приближио износу од 200 милијарди динара (1,7 милијарди евра).
„Позитиван допринос по овом основу очекујемо и у наредном периоду, пошто је трајање ове гарантне шеме продужено до краја јула 2022, а њен обим повећан на 2,5 милијарди евра. Поред тога, успостављена је још једна, „друга гарантна шема”, намењена најугроженијим предузећима, путем које ће банке моћи да до краја јула 2022. пласирају 500 милиона евра кредита”, наводе из НБС-а.
Учешће проблематичних зајмова у укупним кредитима и даље је испод преткризног нивоа и у марту је износило 3,9 одсто, што указује на то да су мере Народне банке Србије и владе биле правовремене и спречиле већи негативан ефекат по привреду и становништво, а тиме и по финансијску стабилност.
У односу на крај 2020, то учешће је незнатно повећано (за 0,2 процентна поена), док је односу на јул 2015, то јест непосредно пре почетка примене Стратегије за решавање проблематичних кредита, ниже за 18,5 процентних поена. Резултати анкете о очекивањима тржишних учесника показују да банкарски сектор очекује смањење учешћа проблематичних кредита на три одсто крајем 2021. године.
Јована Рабреновић, Политика.рс
