Коронавирус из Вухана није исти вирус који сада хара светом, ово је мутирани облик Д614Г који се бележи у 97% узорака

Коронавирус који Светска здравствена организација назива непријатељем број 1 у свету, није исти онај вирус који се појавио у Кини последњих дана 2019. године. Мутирани вирус бележи се у 97% узорака широм света. Има већу моћ трансмисије од изворне верзије, барем у лабораторијским условима, пише Јутарњи лист.

Сарс-Цов-2, како је службено назван вирус који је досад убио више од 600.000 људи у целом свету и наставља пут деструкције, је мутирао. Док научници широм света бележе хиљаде мутација или промена у генетском коду вируса, досад је издвојен само један који вероватно мења понашање,

Кључна су три питања везана за ту мутацију: да ли је вирус због тога заразнији или смртоноснији код људи и да ли може да представља претњу успеху будуће вакцине која још није створена, пише ББЦ.

Коронавирус се заправо мења јако споро ако га упоредимо са вирусном инфекцијом као што је грип. С релативно ниским нивоом природног имунитета у популацији, без вакцине и мало делотворних третмана, коронавирус није под притиском да се прилагоди. До сада ради добар посао одржавања циркулације каква је сада.

Једина значајна мутација, названа Д614Г и смештена унутар протеина који гради шиљак вируса и користи га за пробој у наше ћелије, појавила се негде након почетка епидемије у Вухану, вероватно у Италији. Сада се бележии у чак 97% узорака широм света.

Засад је непознаница да ли је та доминација мутације довољна да вирусу створи некакву предност или је то случајно.

“Вируси немају никакав грандиозан план. Непрестано мутирају и док ће неке промене помоћи вирусу да се размноже, неке га могу спречити. Друге су напросто неутралне. Оне су нуспојава репродукције вируса, изјавила је др. Луси Ван Дорп са Универзитетског колеџа у Лондону.

“Оне заустављају вирус тако да не мењају његово понашање”, објаснила је.

Мутација која се појавила постала је распрострањена зато што се догодила у раној фази ширења вируса, а та је појава позната под називом “ефект оснивача”.

Др. Ван Дорп и њен тим верују да је то вероватно објашњење зашто је мутација тако раширена. Али то истовремено представља контраверзу.

Све већи број виролога, врло вероватно већина њих, верује, како објашњава др. Тушан де Силва при Универзитету Шефилд, да имамо довољно података да можемо рећи да ова верзија вируса има селективну предност, еволуцијску, у односу на ранију верзију.

“Иако још увек нема довољно доказа да кажемо да се лакше преноси код људи, сигурно је да није неутрална, каже Де Силва.

Истраживање које је спроведено у лабораторијским условима показало је да мутирани вирус лакше улази у људске ћелије од оригиналне верзије, кажу професори Х. Чу и Мајкл Фарсан са Универзитета Скрипс на Флориди.

Чини се да промене у беланчевинама које користи вирус да би се боље прислонио на људске ћелије и функционисао делотворније кажу, али ту подвлаче црту.

Професор Фарсан тврди да су беланчевине тих вируса другачије на начин који сугерише да се боље преноси, али то не може да се докаже.

Др. Невил Сањана из Технолошког центра за геном на Универзитету Њујорк, који ради на технологији за преправљање гена “Цриспр” отишао је корак даље.

Његов тим преправио је вирус тако да је направио промене у протеинском шиљку, а онда га је супротставио вирусу Сарс-ЦоВ-2 из изворног жаришта у Вухану у ћелијама људског ткива. Верује да је резултат показао да мутирани вирус има већу моћ трансмисије од изворне верзије, барем у лабораторијским условима.

Постоје индиректни докази да мутација чини коронавирус преносивијим код људи. Две студије сугеришу да пацијенти који су оболели од мутиране верзије коронавируса имају веће количине вируса у узорцима бриса. То упућује да су заразнији за друге. Није било доказа да су ти људи имали теже симптоме или да су дуже боравили у болници.

Уопштено говорећи, то што је вирус постао преносивији не значи да је постао смртоноснији. И када је реч о преносивости коронавируса, вирусно оптерећење је само показатељ колико се вирус шири унутар једне особе. Не објашњава нужно колико је добар у инфицирању других. Златни стандард истраживања, контролисано испитивање, још увек није спроведено. То би могло на пример укључивати инфицирање животиња с једном или другом варијантом вируса да би се видело која се боље шири међу популацијом.

Једна од водитељки истраживања, проф. Бет Корбер из Националног лабораторија Лос Аламос, каже да нема консензуса, али да је идеја да је мутација повећала вирусно оптерећење пацијената постајала мање контроверзна што се више података прикупља.

Када гледамо на популацију у целини, тешко је проценити и рећи да је вирус постао мање заразан. Ток му је драстично измењен интервенцијама попут “лоцкдоwна”. Професорка Корбер каже да чињеница да је та мутација свуда сад доминантна, укључујући Кину, И сугерише да се боље шири међу људима него оригинална верзија вируса. Увек када су у циркулацији две верзије, превладаће нова верзија.

Варијанта Д614Г је толико доминантна да је то сада пандемија. И тако је већ неко време, можда чак и од почетка пандемије у Великој Британији или чак на подручју источне обале САД-а. И док се повећава број доказа да ова мутација није неутрална, то не мора нужно да промени начин на који бисмо требали да размишљамо о вирусу и његовом ширењу.

Такође, треба нагласити да ова студија не би требала да има утицај на развој вакцине и њену делотворност. Постоје неки докази да је и нова мутација осетљива на антитела, која могу да нас заштите од поновне инфекције.

Јутарњи лист