Корпа све празнија – поскупели храна, гориво, банкарске услуге…

Ако имате утисак да у вашу корпу стаје све мање намирница за новац којим сте некада могли исту да напуните, знајте да вас тај утисак не вара. Осим евиденције у кућним буџетима грађана – доказ да цене „скачу“ даје и статистика.

Последњих месеци цене хране, горива, енергената расту, па се поставља питање да ли смо у новом таласу поскупљења и да ли кућне буџете грађана Србије чекају нова „изненађења“ од јесени? Економски аналитичари за Н1 кажу да је скок цена узрокован глобалним дешавањима – растом цена свуда у свету и чињеницом да је и ову годину обележила пандемија коронавируса.

Ако имате утисак да у вашу корпу стаје све мање намирница за новац којим сте некада могли исту да напуните, знајте да вас тај утисак не вара. Осим евиденције у кућним буџетима грађана – доказ да цене „скачу“ даје и статистика.

Статистика каже да су цене у јулу 2021. веће за 3,3 одсто у односу на јул претходне године, а за 3,7 одсто су веће у односу на децембар 2020. Највећи скок у ценама је у неколико сегмената – алкохолна пића и дуван, храна, комуналије, гориво.

Литар безоловног бензина достигао је 162 динара, а евродизела 164 динара. У марту су цене биле 145 и 152,5 динара по литру.

У овом таласу поскупљења нашле су се и банкарске услуге, указује Дејан Гавриловић из удружења „Ефектива“.

– Одржавање рачуна, што ми и даље мислимо да је фантомска накнада – услуга одржавање рачуна заправо не постоји, банка не уме да објасни шта је то, али имамо ситуацију да су неке банке поскупеле са 200 на 300 динара или са 400 на 600 динара. Дакле, 50 одсто је то повећање. Имамо такође и ситуацију да банке уводе и неке нове накнаде које раније нису постојале – тако, на пример, ако банка процени да је дужник упутио неосновану рекламацију, она ће га казнити са 2.000 динара. Једино што је преостало је да крену да наплаћују улаз у банку, излаз из банке, разговор са службеником, удисање ваздуха банке – каже Гавриловић.

Инфлацију је „погурало“ стање на глобалном нивоу, појашњавају економски аналитичари. Кажу: основне сировине и берзански производи, као што су кукуруз, пшеница, сунцокрет, гвожђе, бакар достигли су рекордне нивое цена на берзама. Што се, касније, директно одразило на новчанике потрошача, објашњава Милош Обрадовић, економски новинар дневног листа „Данас“.

– Е отуда је још пролетос уље поскупело због огромне цене сунцокрета на светском тржишту, уље јестиво је достигло пеко 170 динара, поскупело је за неколико месеци 30-40 динара, па онда онда месо поскупљује – сваког дана видимо неки нови ценовници стижу за друге врсте меса – прво је јунетина била, па свињетина, сад пилетина прошле недеље… Зато што сточна храна поскупљује – истиче он.

Економиста Иван Николић за Н1 оцењује да се раст цена одвијао заједно са попуштањем епидемиолошких мера и да је до значајнијег скока дошло онда када је потрошња порасла. Наводи, ипак, да инфлација у овом тренутку не треба да брине грађане, јер је, каже, још увек контролисана.

– Ако знамо да је циљ ФЕД-а, односно централне банке Америке два посто за ову годину, а да је тамо инфлација међугодишња преко пет одсто, онда видимо да је отприлике та осцилација која јесте примећена последњих месеци још увек задовољавајућа односно да је контролисана и да много не забрињава – наводи Николић.

Економисти додају да цене хране, пре свега, ограничава куповна моћ потрошача и да је то једина препрека даљем вртоглавом расту цена, зато не очекују нова поскупљења, јер кажу: куповна моћ потрошача у Србији је скромна.

Н1