КОРУПЦИЈА: Бахата лажовчина Зорана Михајловић!

1. Прави се луда да није била министарка у време кад је подношен захтев за легализацију. 2. Пријавила стан на Дедињу од 140 квадрата, а у поступку легализације 118!. 3. Септембра 2012. тврди да је купила трособан стан, а маја 2014. да је реч о четворособном стану из заједничке градње

Министарка саобраћаја, грађевине и инфраструктуре и ватрена заговорница легализације Зорана Михајловић не само да је сама себи прибавила сагласност за легализацију стана од 118 квадрата на Дедињу – у подручју културног добра од изузетног значаја, већ је и Агенцији за борбу против корупције годинама достављала сумњиве и контрадикторне податке о том стану!

Министарка такође тврди да није била на челу министарства кад је њен предмет, у марту 2014. године, из градског секретаријата пребачен у надлежност Министарства грађевинарства.

Она, међутим, није коментарисала чињеницу да је постала потпредседник Владе Србије и министар грађевинарства априла 2014, а већ крајем те године њено министарство затражило је сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе за више објеката бесправно изграђених у подручју културног добра од изузетног значаја, међу којима је био и њен стан.

Објаснити нелогичности

Забрињавајуће је и то што у документима за легализацију њеног стана на Булевару кнеза Александра Карађорђевића на Дедињу стоји да има 118 квадрата, док је министарка у имовинским картама које је годинама достављала Агенцији за борбу против корупције наводила да има 140 квадрата (?!).

Ово је само једна у низу нелогичности, јер је потпредседница Владе мењала и структуру стана, као и основ његовог стицања.

Из најстарије имовинске карте која се може наћи на сајту Агенције за борбу против корупције, која датира од 24. августа 2012, Михајловићева је навела да је стан стекла куповином и тада је (8. септембра) прецизирала да је то трособан стан – од 140 квадрата.

Непуне две године касније, 16. маја 2014, овај стан постао је четворособан, а променио се и основ стицања – уместо куповине, Михајловићева је навела да је у питању „заједничка изградња 1999“. Зоран Стоиљковић, члан Одбора Агенције за борбу против корупције, каже да је мењање ових података веома индикативно и да би јавности требало објаснити све нелогичности у вези са имовинским картама.

– Врло је индикативно то што се у имовинским картама мењао број соба, основ стицања, као и то што се подаци о квадратури стана у папирима за легализацију разликују од оних у имовинској карти. Министарка би требало да објасни о чему је реч, јер јавност свакако заслужује да добије одговоре – наводи Стоиљковић.

Тужна слика Србије

Са овим се слаже и архитекта и консултант за стране инвестиције Махмуд Бушатлија, који се брине да се може испоставити да је министарка, поред муљања око легализације, додатно, на нелегалан начин, дограђивала своју стамбену јединицу у елитном делу града.

– Врло је необично да се квадратуре не поклапају и свакако би требало проверити о чему се ради – наводи он и додаје да је у сваком случају тужно што Србија, по угледу на европске земље, није у стању да обезбеди законски оквир који, како каже, штити и то мало културних добара која су преостала.

Подсетимо, Михајловићева је стан на Дедињу купила од инвеститора 1998, у време кад је, како каже, радила у „Електропривреди Србије“. Она је надзидала и доградила постојећу зграду без дозволе, а тек 2010. поднела је захтев за легализацију у општини Савски венац, који је затим прешао у надлежност градског Секретаријата за легализацију, а на крају у њено министарство.

Ево шта нам пише… 

КАО КАУБОЈКА Срамно понашање министарке грађевине
УВРЕДЕ УМЕСТО ОДГОВОРА!

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, уместо одговора на питања Курира поводом контрадикторних података о њеном стану на Дедињу, послала је увреде и претње на рачун нашег листа, управе и власника Курира Александра Родића.

Закон о јавном информисању изричито наводи да су права на заштиту приватности носилаца државних и политичких функција ограничена ако је информација која се на њих односи „важна за јавност“, а исто тако, дужни су и да пруже одговоре на питања медија о поступцима који се односе на вршење њихове службене дужности и њене евентуалне злоупотребе.

Чак се и министарка залагала за то, док се то није тицало њених поступака.

Тако је у децембру 2014, баш кад је тражила одобрење за легализацију свог надограђеног стана на Дедињу, изјавила да су „функционери дужни да дају одговоре на питања новинара“. Она је тада, коментаришући најаву председника Томислава Николића да ће на суду потражити правду због учесталих напада медија на њега, изјавила: „Свако може да тужи, али новинари имају право да питају и ми смо дужни да им одговоримо.“

Министарка се свакако предомислила кад је јавност требало да сазна како је то годинама градила нелегално. Она је такође слагала да јој одговор у претходном тексту везано за проблематику стана није пуштен у целости.

На ова питања је министарка одбила да одговори:

1. Због чега је министарка Агенцији за борбу против корупције пријављивала стан од 140 квадрата када у захтеву за легализацију и другим документима за легализацију овог објекта стоји да је стан површине 118 квадрата?

2. Због чега је министарка у имовинској карти различито пријављивала основ стицања стана? Наиме, у имовинској карти од 24. 8. 2012. стоји да је стан стекла куповином, а у карти од 16. 5. 2014. да је основ стицања „заједничка изградња 1999“.
3. Због чега стоји да је реч о 1999. години кад је министарка за наш лист у јучерашњем одговору навела да је стан купила 1998. године?

4. Због чега је министарка у неким имовинским картама Агенцији пријављивала да је реч о трособном, а у другим да се ради о четворособном стану?
5. Колико је министарка платила овај стан?

Завод за заштиту споменика
ИНВЕСТИТОРИ НИСУ ПОШТОВАЛИ ЗАКОН

У Републичком заводу за заштиту споменика истичу да је захтев за мишљење о легализацији од 17. новембра 2014. које је послало Министарство грађевине, на чијем је челу тада већ била Михајловићева, примљен 28. новембра 2014, а да је по њему позитивно одлучено 30. децембра исте године:- За све радове инвеститори су били у обавези да прибаве решење о мерама техничке заштите Републичког завода, као и сагласност на пројекте. У случајевима кад су радови изведени мимо процедуре, завод нема механизме ни средства да уклони недозвољену градњу.

Курир

фото: Курир, Драгана Удовчић