СРБИЈА се, према налазима британског Транспаренси интернешенела, који је испитивао корупцију у систему одбране у 82 земље света, нашла у групи држава високог ризика од ове друштвене бољке.
Мада су успостављени сви предуслови за ефикасну цивилну контролу сектора одбране, парламентарни надзор је мали, а активност ресорних одбора недовољна.
– Србија је на средини табеле са оценом Д+, која заправо значи да је ризик од корупције велик, да се чине напори да се он смањи, али да се томе још не приступа на системски и систематичан начин – каже Радомир Цветковић из Београдског центра за безбедносну политику, који је био партнер британским истраживачима у пројекту.
ПОСЛОВИ НАМЕНСКЕ
– ТАЈНИ МАДА су предузети први кораци у циљу увођења модерне службе интерне ревизије у систему одбране, и даље изостају резултати. Увид у пословање кључних фабрика наменске индустрије крајње је ограничен. Као и у остатку државне управе, недостаје механизам заштите „узбуњивача“, а није довољно развијен ни систем превенције корупције код запослених који су ангажовани на тзв. „осетљивим“ позицијама – наводи се у извештају британског Транспаренси интернешенела.
Најбоље котиране су земље из групе А и њих има најмање – само две. У нашој групи Д+ је, од суседа, БиХ, док су остало махом афричке земље. Ова група чини 18 одсто свих земаља са списка. Испред нас су Бугарска и Хрватска, а иза нас Русија и Кина. Најгоре рангиране су земље Трећег света у којима бесне немири.
Истраживање је рађено прошле године, па се сви подаци, практично, односе, на активности претходне владе. А списак примедби које Транспаренси интернешенел има на њихов рад је подужи. Рецимо, формално су буџети одбране доступни јавности, иако не у детаље, али је надзор над њима редак. Министарство одбране има ловишта и националне паркове за које се верује да годинама нису били предмет контроле.
„Постоје докази о повременим везама организованог криминала и њиховог особља,“ наводи се децидирано у извештају.
Истраживачи, такође, констатују да годишње рачуне у сектору безбедности, укључујући одбрану и тајне програме, контролише државни ревизор, али ти извештаји нису предмет скупштинске расправе. У систему одбране Србије осам одсто буџета одлази на поверљиве трошкове, док управљање и евидентирање најразличитијих материјалних ресурса којима се располаже остаје неуређено.
Милан Мијалковски, професор на Факултету за безбедност, каже да је корупцији изложен сваки сегмент друштва, па и систем одбране. Он, међутим, сматра да је ових злоупотреба у оружаним снагама мање него у другом сферама.
– Више показатеља протеклих година указивало је на потребу да се и систем одбране нађе под лупом државних органа и јавности – каже Мијалковски. – Проблем је, између осталог, и што тела која се баве откривањем и спречавањем корупције и цивилном контролом војске немају довољно стручних и професионалних људи.
Професор напомиње да би било добро и да скупштински Одбор за одбрану формира тела, састављена од стручњака за поједине области, који нису политичари, и који би се бавили свим актуелним питањима система одбране.
Висок ризик од корупције у војном сектору војни аналитичар и историчар Бојан Димитријевић објашњава великим свотама које се обрћу у наменској индустрији и набавкама опреме. Он каже да у том погледу нисмо изузетак, јер су афере потресале и већину држава у региону и Европи.
– Ризик од корупције расте са сиромаштвом, посебно ако је велики новац у игри – каже Димитријевић. – Да ће неко у таквим условима пре примити мито рачунају и произвођачи опреме, који чак калкулишу проценат за корупцију. Таквим појавама требало би да се супротставе државни органи у којима би седели компетентни људи, који не зависе од промене власти.
Новости
