17.09.2012. –
Пре 155 година у руској провинцији рођен је оснивач теорије савремене космонаутике Константин Циолковски. Земља је колевка човечанства, говорио је он, али не може се живети вечито у колевци. Много пре почетка космичке ере генијалном научнику је пошло за руком да израчуна формулу по којој данас ракете превладавају земљину тежу.
– Њему се чинило да је он рођен са тим сном. Циолковски дуго није знао на који начин може да се превлада сила земљине теже. За то да је ради тога потребно развити брзину од најмање 28 хиљада километара на сат он је сазнао када је имао 15 година из уџбеника Малињина. То је био један од најбољих руских уџбеника физике у то време. Али каква треба да буде летелица која може да развије космичку брзину, он није могао да замисли.
Са 17 година му се чинило да је пронашао такву летелицу. Сву ноћ је лутао по Москви, у којој је тада живео, али пред јутро је схватио да је погрешио у прорачунима. Наредних 20 година живота Циолковски је посветио осмишљавањау космичке средине, наставља Татјана Желењина.
– Ако би се ипоставило да ће космос одбацити живи људски организам, не би било смисла тражити техничка средства за превладавање силе земљине теже. Он је написао неколико одличних радова. Управо у њима је положио основе науке која је данас позната као физика бестежинског стања. И схватио је да космичка средина неће убити човека. Он ће моћи и њој да се прилагоди, моћи ће да неутралише опасно деловање бестежинског стања.
Први космонаут планете Јуриј Гагарин говорио је да је у пракси имао прилику да се увери у тачност закључака Циолковског о факторима космичког лета. 1903. године у Научном прегледу био је објављен чланак Истраживања светских простора млазним уређајима. У њој је први пут била представљена такозвана формула Циолковског. Она је била једноставна – за развој космичке брзине маса горива треба да буде четири пута већа од тежине саме ракете. За практичну реализацију проналазач је понудио принцип брода од неколико нивоа. Истраживачи се до дана данашњег чуде далековидости Циолковског који је предвидео и савремене коморе на улазу у станицу и скафандере за излазак у отворени космос. Данас земљани имају свој дом у планетарној орбити – Међународну космичку станицу. Овај објекат тежине 200 тона слободно лебди у безваздушном простору. Идеја орбиталне станице такође припада Циолковском. Али његова мисао је тежила даље. Он је био уверен да ће бити освојени Месец и Марс. Зато што је човечанству, по мишљењу Константина Циолковског, за преживљавање потребно да има у резерви простор макар Сунчевог система.
