Александар МЕЗЈАЈЕВ | 10.12.2012
Савет Безбедности УН је 27. новембра одржао редовну седницу, на којој су разматрана најновија дешавања у српској покрајини Косово и Метохија. На седници је разматран последњи извештај Генералног секреатара УН (од 8. новембра) и усмено излагање шефа мисије УН на Космету.
На заседању је говорио и Министар иностраних послова Србије. Његов наступ био је у много чему противуречан. Са једне стране могла се чути изјава да је независност Космета неприхватљива, међутим, са друге стране је поново искоришћена недавно убачена формулација о “на тај начин проглашеној” независности.1 У вези са тим, треба обратити пажњу на одлуку заједничког заседања посланика локалних скупштина општина на северу Космета, одржаног у Звечану, у коме се каже да становници тог региона никада неће признати “на било који начин проглашену” независност Косова.
Треба обратити пажњу да се у “регулисању косовског проблема” појавио неки нови играч – “Међународна руководећа група”. Ако су до сада такве групе називали лукавим терминима “пријатељи” (Либија, Сирија итд), то је сада дат недвосмислен назив – “руководећа”. У ову групу су ушле државе које су признале независност Косова. У септембру текуће године, ова група је обзнанила своју одлуку о престанку “надгледане независности” Косова и признала “Устав Косова као једини правни оквир”.2 Скреће пажњу на себе чињеница да је тај субјект нелегалан и нелегитиман. Као прво, он је створен мимо СБ УН и као друго, створен је са циљем да подржи план који није подржан од стране СБ УН. Такав приступ, ма колико га хвалили поједини медији, тиме није стекао међународно-правни статус из једног једноставног разлога – он је у супротности са Статутом СБ УН, по коме питање које се налази у његовом разматрању не може бити разматрано на било ком другом нивоу (укључујући чак и друге органе самих УН). Додуше, у вези са тим треба истаћи издајничку, у односу на УН, улогу Генералног секретара организације који претендује да “управљачка група” има законит статус. Слично деловање садашњег Генералног секреатара УН даје основу за разматрање питања о његовом уклањању са дужности, као лица које спроводи у живот одлуке које нису подржане од стране УН.
Осим тога, на заседању СБ УН стално се позивају представници незаконите власти са Косова и Метохије. На последњој седници иступао је неки Енвер Хоџај. Председник СБ је скромно прећутао ко је он и у ком својству је он позван не само да присуствује, него и да говори. А тај господин није наступио као гост, него као домаћин: “потпуно кршећи Резолуцију 1244 (1999) и норме међународног права, Србија руководи илегалном полицијом и полувојним формацијама у северном делу Косова, контролишући и финансирајући их. Такво стање мора да се прекине” захтевао је од СБ УН човек представљен само именом господин. Као одговор, али не господину Хоџају, него званичницима који су задужени за поредак у УН, треба рећи: “Да, мислим да је стварно крајње време да се прекине са праксом позивања, а тим пре давања речи у СБ УН приватним лицима”.
Представник Русије у СБ УН Виталиј Чуркин посебно је подвукао да се сви аргументи о легалности или нелегалности на Косову, морају сами заснивати на међународном праву. А међународно-правна оцена Русије полази од Резолуције 1244 СБ УН (1999). Та Резолуција је “сачувала снагу у пуном обиму и остаје обавезујућа међународно-правна основа за регулисање косовског питања”.3 Виталиј Чуркин је такође обратио пажњу на то, да реферат који је поднео Генерални секретар УН садржи само део информација које су неопходне да би се правилно схватила ситуација и донела исправна одлука. Као што је показао Виталиј Чуркин, Генерални секретар није изнео Савету важну информацију, која не потврђује читав низ закључака које је он изнео. Тако, без обзира на тврдњу Генералног секретара о напретку у процесу повратка избеглица и интерно расељених лица, руски представник је изнео друге податке од оних који су садржани у реферату Генералног секретара УН: Од 235 000 српских избеглица, само 22 000 су покушале да се врате, а само 4 000 су и успеле да се врате.4
Још важнија је била изјава представника Русије, која се тиче ситуације у рејону Брђани, у северном делу Косовске Митровице. Он је изјавио да догађаји који су се тамо десили дају основу да се разматрају као покушај косовских Албанаца да промене етничку структуру становништва града и да истерају Србе из њиховог северног дела. Ни Генерални секретар у свом реферату, ни шеф Мисије УН на Косову и Метохији, нису се удостојили да у свом обраћању СБ нешто и о томе кажу.
А чланови нелегалне “руководеће” групе настављају са масовним гурањем Косова у “светску заједницу”. Тако је 16. новембра Савет гувернера Европске банке за обнову и развој примио “Републику Косово” у чланство ЕБОР-а. Европска комисија је у октобру потврдила да је “Косово спремно за почетак званичних преговора око споразума о стабилизацији и придруживању”.
У складу са извештајем Светске банке “Услови за вођење бизниса – 2013. година” Косово се попело за 28 места навише у поређењу са 2012. годином, “показавши најпрогресивнији резултат” на Балкану по питању услова за бизнис. Није тачно наведено о каквом се то бизнису ради на Косову, али то је свима добро познато…
1 Види стенограм заседања СБ ОУН од 27 новембра 2012 године, // Документ ОУН: S/PV.6872. C.4.
2 Види реферат Генералног секретара ОУН о Мисији ОУН по делу привремене администрације на Косову, // Документ ОУН: S/2012/818. C.2.
3 Види стенограм заседања СБ ОУН од 27 новембра 2012 године, // Документ ОУН: S/PV.6872. C.13.
4 Подаци Мисије Организације за безбедност и сарадњу у Европи.
Фонд Стратешке Културе
