КОСОВО је срце Србије, али поред светиња, у јужној покрајини налази се и десетине милијарди евра вредна државна имовина, због које ћемо тек ломити копља са Приштином и тзв. међународном заједницом. Преговри о политичком решењу на Косову и Метохији потпуно су у други план потиснули питање 376 државних предузећа, рудника и имања, што потенцијално отвара нове могућности за притисак на Београд.
Очекује се да би већ за неколико месеци могло да дође до првих разговора на ову тему, иако су косметски Албанци до сада неовлашћено већ продали велики број фирми, на које право полаже Србија. Према подацима Републичког геодетског завода, у државном власништву је и 319.256 хектара, односно 29 одсто укупног земљишта у Покрајини. Министар спољних послова Србије Иван Мркић најавио је да ће се ове године расправљати и о државној имовини на Космету, а остаје да се види да ли ће се од Београда тражити уступци за бриселски курс.
– Вредност српске имовине на Космету је огромна и било какво попуштање по овом питању би био знатно већи губитак за земљу него изостанак датума за преговоре са Европском унијом, који сам по себи не значи ништа – упозорава економиста проф. др Слободан Комазец.
Не треба заборавити да је држава Србија од 1960. до 1990. инвестирала у Косово чак 17 милијарди долара.
– То је урађено преко југословенског Фонда за кредитирање бржег развоја недовољно развијених подручја и аутономних покрајина, али и Фонда за подстицање развоја САП Косова. Зато је једини компромис на који Београд може да пристане заједничко управљање одређеним предузећима – сматра Комазец.
После 1999. године, предузећа на КиМ, осим оних у северном делу, преузели су припадници ОВК. Док противправно продају српске фабрике, Албанцима не смета што Србија плаћа спољни дуг Косова настао зајмом за улагање у предузећа на КиМ од око 1,2 милијарде долара. Отписом око 500 милиона долара на име потраживања Париског и Лондонског клуба поверилаца, отплатом 130 милиона долара из буџета и отписом дуга Светске банке, стање дуга је око 630 милиона долара.
МИНЕРАЛНЕ РЕЗЕРВЕ
ПРЕМА проценама Светске банке, вредност минералних резерви на Космету је више од 19 милијарди долара. Укупна вредност косовских резерви лигнита процењује се на 14,7 милијарди тона (5. на свету), што је и 71 одсто укупних резерви Србије.
Албнаци су до сада продали 1.358 фирми, чија је вредност у Првиредној комори Србије процењена на више од 1,5 милијарди долара. Косовска агенција је ове фирме продала за мање од 300 милиона евра, што значи да су дате у бесцење. Званични Београд је без успеха неколико пута покушао да интервенцијом у Уједињеним нацијама, као и дописима Унмику и Еулексу, заустави продају предузећа.
Приштина не жели да уступи по питању имовине већ интензивно ради на продаји великих компанија као што су Пошта, Телеком, Трепча и Брезовица. Канцеларија за Косово и Метохију обратила се и Уставном суду Србије да оцени уставност приватизација на целој територији покрајине.
– Иако и ово није начин да се заустави продаја, може се макар ставити до знања да Србија неће признати самовољне потезе Приштине у приватизацији – сматра Комазец.
Отежавајућа околонст је и у томе што је претходна влада прихватила да је за Београд најважнија мисија на Косову – Унмик, а која не оспорава албанску приватизацију. Србија овај проблем не може да реши ни пред Међународним судом правде, јер се тамо воде спорови само међу државама, што би било индиректно признавање Косова, а за арбитражу је неопходан пристанак и Београда и Приштине.
У Канцеларији за Косово и Метохију нам је потврђено да се припрема неколико радних група (адвокати и представници државних органа) које ће покушати да оспоре приватизације.
Са Косова и Метохије је после 1999. избегло више од тридесет хиљада српских породица, а вредност имовине коју су тамо оставиле процењује се на најмање 4 милијарде долара. Косовска агенција за приватизацију крши и људска права, с обзиром на то да је огласила откуп станова који су припадали српским, односно југословенским компанијама, иако су ти грађани већ једном откупили свој кров над главом.
ТЕЛЕКОМ МЕРКАЛА И ОЛБРАЈТОВА
ИМОВИНА предузећа Телеком Србија на Косову је посебна прича. Приштина је још 2010. покушала да приватизује ту компанију, под називом Поште и телекомуникације Косова (ПТК), али се Телеком Србија тада огласио у “Фајненшел тајмсу” обавестивши да је реч о отетој имовини и да ће предузети све правне мере уколико се обави трансакција.
Недавно су интересовање за куповину Телеком показале бивши високе дипломате из САД Мадлен Олбрајт и Весли Кларк, али су на крају ипак одустали.
Косово сада користи у мобилној телефонији бројеве Монака и Словеније, а за фиксну телефонију позивни број Србије, што знатно умањује вредност косовског Телекома. Према неким најавама, Београд би у преговорима могао да издејствује да Телеком формира фирму ћерку на КиМ, да се избори за своју фреквенцију, останак броја 064, као и да евентуално дође до дела своје имовине – базних станица јужно од Ибра, које је Приштина уништила пре почетка техничких преговора.
Новости
