„Терористи нас неће зауставити“ – изјавио је недавно председник САД Џо Бајден из Беле куће, након што је на аеродрому у Кабулу серија експлозија изазвала крвопролиће. Међу погинулима било је и тринаест америчких војника. Слике са аеродрома у Авганистану биле су ужасавајуће, али ништа мање нису биле застрашујуће ни претходно виђене сцене како људи падају са америчког транспортног авиона у лету.
Двадесет година пре данашњег дебакла америчке спољне политике, председник Џорџ Буш обратио се јавности речима: „Захваљујући нашој војсци, савезницима и храбрим борцима Авганистана, режиму талибана долази крај. Наша одговорност према људима у Авганистану тиме није завршена. Радимо за нову еру људских права и дигнитета у тој земљи“.
Шта је епилог датих обећања? За двадесет година колико су боравили у Авганистану, Американци су потрошили стотине милијарди долара из буџета, од чега највише на војне операције против побуњеника, војну опрему и потребе као што су храна, медицинска нега итд. Велики део тог новца нестао је због огромне корупције. У Авганистану је погинуло преко 2400 америчких војника, али много више жртава било је међу цивилним становништвом. Према подацима представништва УН у Авганистану, ради се о преко 100 хиљада цивилних жртава.
За двадесет година колико су боравили у Авганистану, Американци су потрошили стотине милијарди долара из буџета, од чега највише на војне операције против побуњеника, војну опрему и потребе као што су храна, медицинска нега итд. Велики део тог новца нестао је због огромне корупције. У Авганистану је погинуло преко 2400 америчких војника, али много више жртава било је међу цивилним становништвом. Према подацима представништва УН у Авганистану, ради се о преко 100 хиљада цивилних жртава
Према процени америчких стручњака, САД су потрошиле 3,2 трилиона долара на обуку авганистанске полиције и војске, која је бројала 300 хиљада људи. Томе још треба додати и трошкове других чланица НАТО чија се војска налазила у Авганистану. Западне силе су у Авганистан допремиле савремено наоружање и војну технику. Након повлачења последњег контингента америчке војске из Авганистана талибани су преузели контролу готово над целом територијом земље, а иза Американаца нису остале никакве државне институције, као ни владавина права и демократија, коју су обећали. Савремено наоружање је остављено талибанима, па су они данас боље наоружани него неке НАТО државе.
Око 300 хиљада авганистанских војника које је обучавала Америка, није пружило никакав отпор талибанима. Американци су уз друге западне савезнике, евакуисали преко 120 хиљада Авганистанаца који су са њима сарађивали, а након експлозија на аеродрому, евакуација је обустављена. Многи у Авганистану сматрају да су Американци одговорни за серију експлозија, чији циљ је управо било заустављање даље евакуације.
Такве тврдње изразио је и званични портпарол талибана у Авганистану Забихулах Муџахид у интервјуу који је дао бечком дневнику. Поред тога, он је изјавио да „Американци током две деценије нису ништа учинили за Авганистан сем што су наставили рат, бомбардовали народ и уништили привреду земље“. Према његовим тврдњама „Американци су подстицали сиромаштво и производњу наркотика, а беда која данас влада достигнуће је 20-годишње америчке окупације“.
Сличним резултатима Американци би могли да се похвале и на другим местима.
Ако је Авганистан био амерички центар за производњу наркотика, онда је Косово главни дистрибутивни центар ка Европи. Али Авганистан и Косово уосталом повезује много тога.
Оно што их разликује је чињеница да су интервенцију у Авганистану западне силе започеле уз сагласност Савета безбедности УН, док је интервенција у јужној српској покрајини, односно у бившој Југославији, започета без сагласности СБ УН, ван оквира међународног права.
Када говоримо о Авганистану, реч је о међународно признатој држави са својом историјом, традицијом и културом, која се након америчке интервенције налази у далеко горем положају него што је то било пре интервенције. Насупрот томе, Косово и Метохија су по међународном праву саставни део српске државе. Делимично признато независно Косово је сепаратистичка творевина настала након агресије НАТО уз спољну подршку западних сила. Сепаратистичке власти на Косову у великој мери чине бивши борци терористичке организације Ослободилачка војска Косова, повезани са ратним командантима оптуженим за злочине против човечности. И саме вође терористичке организације Ослободилачка војска Косова, својевремено су заузимале високе функције у систему ове лажне државе.
Главно питање је који су резултати америчке демократизације Косова? Веома слични као у Авганистану. Корупција је на највишем нивоу, привреда не постоји – те је ова сепаратистичка творевина економски неодржива. Институције нису изграђене, а када говоримо о демократији и људским правима, довољно је проучити статистику етнички мотивисаних напада на преостало српско становништво
Након бомбардовања Југославије, НАТО земље су наставиле да противправним путем подстичу сепаратизам и раде на формирању такозваног независног Косова, али тај процес до данас није довршен. Све су мање шансе да ће икада и бити. Међународне снаге су након интервенције у Југославији преузеле контролу над територијом јужне српске покрајине, а Американци су изградили највећу војну бази у Европи – Бондстил.
Главно питање је који су резултати америчке демократизације Косова? Веома слични као у Авганистану. Корупција је на највишем нивоу, привреда не постоји – те је ова сепаратистичка творевина економски неодржива. Институције нису изграђене, а када говоримо о демократији и људским правима, довољно је проучити статистику етнички мотивисаних напада на преостало српско становништво. Повратак преко 250 хиљада прогнаних лица са територије Косова и Метохије, која су своје домове напустили за време мандата међународних снага услед организованих погрома, демократски запад никада није узео у разматрање.
Као последица верске радикализације албанских муслимана, Косово је на првом месту у Европи (процентуално у односу на број становника) по броју екстремиста који су ратовали у редовима Исламске државе на Блиском истоку. Проблем верске радикализације се усложнио након ратова на простору бивше Југославије, процеса радикализације муслимана и подстицања национализма, у чему су велику улогу имале и западне силе (САД, Велика Британија, Немачка и др). Из тог разлога Балкан, а нарочито Косово и Метохија постало је уточиште за верске екстремисте, иако су Албанци сами по себи утемељени етнички, а не верски.
Узгред, чланови терористичке организације Ослободилачка војска Косова, прошли су обуке у камповима Ал Каиде у Авганистану, још пре почетка рата у Југославији, а касније су се контакти између Ал Каиде и Ослободилачке војске Косова интензивно развијали. Интересантно је да су албански борци у редовима Исламске државе, и то углавном косовски Албанци, успели да дођу до високих позиција у хијерархији ове терористичке организације, што их је у некој мери разликовало од положаја осталих бораца са Балкана, као и из других земаља Западне Европе.
Албанци су чак основали своју јединицу у оквиру Исламске државе, чији командант је био Лавдрим Муџахери (познат и као Ел Албани и Абу Абдула ал Косова) из Качаника са Косова и Метохије.
Пре одласка на ратиште, Лавдрим Муџахери је био запослен у америчкој војној бази на Косову и Метохији-Бондстил, одакле је 2010. године отишао у Авганистан да ради у НАТО камповима за обуку.
На Балкану су напротив Американци направили савезништво са екстремистичким групацијама које су везане за Ал Каиду, а потом и за Исламску државу. Такав је случај и са Косовом где су САД довеле на власт структуре терористичке Ослободилачке војске Косова
Званично, Американци у Авганистану су наводно повели рат против екстремиста и уложили велики новац у формирање „умерене“ власти. Амерички савезници у Авганистану обучавани су да ратују против талибана, Ал Каиде и Исламске државе, али с друге стране многи сматрају да су одређене терористичке организације, а нарочито Исламска држава, инструмент Америке. Бивши председник Авганистана Хамид Карзаи, некадашњи амерички савезник, изјавио је да не види разлику између САД и Исламске државе.
На Балкану су напротив Американци направили савезништво са екстремистичким групацијама које су везане за Ал Каиду, а потом и за Исламску државу. Такав је случај и са Косовом где су САД довеле на власт структуре терористичке Ослободилачке војске Косова. Ситуација са америчким савезницима ће се даље све више компликовати. Јер сада су некадашњи амерички савезници из Авганистана принуђени да оду у избеглиштво, а то није сигурна порука ни за друге америчке савезнике. Једно од наводно привременог уточишта америчким савезницима из Авганистана биће Косово.
Вашингтон је авганистанским избеглицама дао обећање да ће само привремено бити смештени у треће земље, али ко уосталом после свега верује америчким обећањима?
У међувремену Европа се припрема за нови талас избеглица из Авганистана. Због чињенице да је Европа следила америчку спољну политику која је довела до дестабилизације читавих региона, сада јој прети опасност да постане највећа колатерална штета такве погрешне политике. Од балканских земаља за сада су Албанија, Северна Македонија и Србија прихватиле да приме избеглице из Авганистана. За Северну Македонију и Албанију то је прихватљива одлука с обзиром на то да су обе земље чланице НАТО. Међутим што се тиче Србије која није учествовала у стварању хаоса у Авганистану, није члан НАТО, а и сама је била мета америчке интервенције, није јасан мотив. Посебно је контрадикторно што је Србија потписала заједничко саопштење Стејт департмента о Авганистану, имајући у виду ове чињенице. Што се тиче јужне српске покрајине Косова и Метохије, сепаратистичке власти у Приштини су прихватиле захтев Америке да сместе избеглице из Авганистана, али такви договори и одлуке не уважавају међународну Резолуцију 1244 и међународно право. У међувремену, први контингент избеглица из Авганистана је стигао на Косово и смештен је у непосредној близини америчке базе Бондстил.
Што се Србије тиче, према мишљењу извршног директора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радоша Ђуровића, последице кризе у Авганистану, односно евентуално повећање избеглица из Авганистана у Србији, осетиће се тек за пар месеци. По његовим тврдњама прилив избеглица у Србији је од почетка ове године интензивиран. „У земљу је ушло око 27.000 избеглица, односно око 150 дневно. Од њих, 38 процената су Авганистанци“, изјавио је Ђуровић.
Највећи део ових избеглица кроз Србију пролази на транзитној рути, али земље западне Европе сада не желе даљи прилив избеглица. Према подацима Високог комесаријата за избеглице УН о јануара до јула 2021. године у Србију је у просеку улазило око 3500 избеглица месечно. Од укупног броја избеглица преко 40% су избеглице из Авганистана.
Колико ће коначно Авганистанаца пристићи на Балкан у наредном периоду, нико не може да прецизира. Ипак, јасно је да се они ту неће кратко задржати. Иако су политичке власти спремно прихватиле амерички захтев да пруже уточиште овим избеглицама, већина обичних грађана не мисли исто. Судбина авганистанских избеглица само појачава осећај резигнираности америчких савезника и подстиче нове сукобе унутар друштва.
Американци су већ неколико пута, што званично што незванично, најављивали повлачење својих војника са Косова. Још 2011. године амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел, рекао је да ће САД ускоро затворити базу Бондстил јер је престала потреба за њеним постојањем и да је она постала финансијски терет за амерички буџет. То се још увек није десило, али сетимо се да је и америчко повлачење из Авганистана најављивано дуго пре него што је реализовано.
Како ће даље Балкан па и цела Европа да решава проблем са избеглицама са Блиског Истока уз све остале нагомилане проблеме, остаје нејасно. Оно што је сигурно то је да САД са безбедне удаљености као и приликом бомбардовања других држава, могу да очекују да ће поново извући неку корист из хаоса који су посејале
Тако да је очекивано да ће као и у случају Авганистана, све проблеме који остану за Американцима морати да решава неко други. Приштински универзитетски професор Бљерим Љатифи каже да је највећи савезник талибана у освајању власти у Авганистану била огромна корупција у институцијама ове државе и упоређује то стање са оним на Косову. “Милијарде долара улагања у свим областима нису имале ефекта услед недостатка воље за напредовање и због систематске корупције локалних владајућих елита. И као што је уобичајено у прошлости, историја се увек враћа када планови за будућност пропадну”, рекао је Љатифи.
Међутим, амерички савезници још увек не могу реално да сагледају америчке циљеве. И чињеницу да је нефункционалност институција нешто што одликује и амерички систем. Ако узмемо у обзир чињеницу да САД већ деценијама урушавају како међународне институције непоштовањем међународног права, тако и институције сопствене државе фаворизујући корпоративизам, онда не можемо да будемо изненађени.
У сваком случају, Албанцима остаје да дубље размисле о суштини америчке политике, мада сам уверена да многи обични грађани Косова и Метохије врло јасно разумеју да довођење на власт политичких елита из шуме, није било осмишљено у циљу изградње демократије слободе и јаких институција. Преко корумпираних „елита“ многих држава западне земље спроводе политику неоколинијализма, користећи туђе ресурсе.
Како ће даље Балкан па и цела Европа да решава проблем са избеглицама са Блиског Истока уз све остале нагомилане проблеме, остаје нејасно. Оно што је сигурно то је да САД са безбедне удаљености као и приликом бомбардовања других држава, могу да очекују да ће поново извући неку корист из хаоса који су посејале.
Ауторка је директор Центра за геостратешке студије
