Недалеко од језера Бадровац, где су пре недељу дана ухапшена петорица мушкараца осумњичена за тероризам, полиција Косова пронашла је две торбе с оружјем, експлозивом, црним униформама и писмом на арапском језику. Бадовац, односно Грачаничко језеро, водом снабдева више од пола Приштине, Грачаницу и околна села у којима живе Срби. Многи су са забринутошћу реаговали на ову вест.

– Јако смо уплашени након свих ових дешавања око Бадовца. Рушењем бране нестала би целокупна српска енклава на централном Косову – каже Дејан Јовановић из Преоца.

Двојица од петорице ухапшених припадници су терористичке групе Исламска држава, и током 2013. и 2014. године били су у ратној зони у Сирији. Косовска полиција кривично гони више од 130 особа повезаних са терористичким групама, регрутовањем, подстицањем и финансирањем појединаца да се прикључе терористичким организацијама.

Терористичке НВО

Од 2000. године на Косову је забележено деловање више исламских невладиних организација проблематичног карактера. Међу њима је и кувајтско Друштво за оживљавање исламског наслеђа које је 2002. стављено на листу терористичких организација. Шпенд Курсани каже да је крајње дискутабилно стављање невладиних организација на листу терористичких.

До сада је ухапшено више од 80 осумњичених из Приштине, Пећи, Гњилана, Урошевца, Призрена и Косовске Митровице (само у једној акцији чак 50 особа). Анализе показују да 60 одсто није задржано иза решетака.

Приштински политичари, поједини медији и аналитичари доскора су прикључивање Албанаца са КиМ терористичким организацијама називали “српском подметачином”.

Велико отрежњење уследило је након снимка Лавдрима Мухаџерија (25), сунитског џихадисте из Качаника, како одсеца главу једном 19-годишњаку.

И званични подаци указују да највише бораца добровољно одлази у Ирак и Сирију управо са Косова – чак 232 особе су до сада отишле.

На Косову су подељени око узрока који наводе велик број младих да се прикључују терористичким групама. Једни узроке виде у огромном сиромаштву, а други да је првенствено реч о “испирању мозга” коме прибегавају они који их позивају да ратују у име бога.

У извештају Шпенда Курсанија “Учешће добровољаца са Косова на ратиштима у Сирији и Ираку – узроци и последице”, он наводи да на ту масовност утичу идеологија која привлачи младе, сиромашни образовни систем Косова и неспремност породица да прихвате религиозност својих чланова.

Курсани је, недавно, представљајући извештај у Београду, говорио и о систему врбовања, истакавши да је “већина људи регрутована посредством интернета, где су и подвргнути испирању мозга”. Он смара да косовске власти овај проблем не решавају на прави начин. У извештају који је финансирала америчка амбасада на Косову, он препоручује да би требало избегавати хапшење, затварање и слање људи на суд оних који су учествовали у рату у Сирији, већ да их треба “рехабилитовати и реинтегрисати”.

Како наводи, иза Косова, по броју особа које су се прикључиле теористичким организацијама у односу на број становника, налазе се БиХ, потом Белгија, Албанија и Данска.

Из Клине у смрт

Око 20 породица са Косова, а међу њима и оне са децом, од почетка године отишло је у Сирију и Ирак да би се прикључиле терористичкој организацији Исламска држава, пише приштински лист “Зери”. Репортери листа посетили су неколико њих, међу осталима и породицу Хасани из Клине из које је 10 чланова отишло почетком године у Сирију, а у кући је остала само бака с најмлађим чланом породице. Једини њен одговор био је “ишли су у име Алаха да ратују”. Недуго по одласку у Сирију, један од тројице браће Екрем Хасани је погинуо, а не зна се судбина његове жене и деце. Њихова кућа се налази у селу Грабаница у општини Клина, у веома сиромашном делу. Ниједан од тројице синова који су отишли у Сирију није био запослен пре одласка.

Ј. Л. Петковић – Вести