Док са ТВ екрана властодршци у Србији и њихови изасланици на сав глас прослављају сопствено „залагање” за интересе српског народа у јужној српској покрајини, истовремено са узрочницима страдања, албанским сепаратистима и њиховим злочинцима, воде преговоре чинећи им до скоро незамисливе уступке на штету тог истог народа.
 |
| Милош Филић, један од Ђурићевих коме ништа није забрањено. |
- И не само то већ именују и кадар у српским редовима који ће чинити све супротно од онога што од њих чујемо.
“…Док је на власти био СПС углавном су сви били чланови СПС-а. Кад је победио ДОС, сви су прешли у ДОС. Затим су постали чланови Српске радикалне странке, па ДСС-а, ДС-а, ЈС-а…Кад су почели да се организују избори на КиМ од стране новоформираних албанских квази-институција напрасно смо добили чланове СЛС-а, па онда и чланове ‘Српске листе’ и на крају чланове Српске напредне странке (СНС). И кад су са грбаче Срба сјахали Албанци узјахали су јањичари…” закључује саговорник Магазина Таблоид.
Њихов живот данас описан је једноставном изјавом Србина из Косовске Каменице, варошице која се ослања на Бујановац, Врање и Лесковац, о којој ће бити речи у овом тексту:
“…Ми, Срби на КиМ увек смо били под неким притиском. Кад је тај притисак долазио од наших вековних непријатеља Албанаца опирали смо се на различите начине. Тај притисак смо доживљавали као нешто нормално па смо каткад гунђали, каткад говорили а богме понекад ћутали и трпели. Од најновије окупације 1999. године Албанци су нас киднаповали, убијали из заседа, малтретирали а онда се заситили и престали. Сад нас повремено малтретирају преко институција које граде али се над нама надвило ново зло, зло из нашег народа. Нарасла је нова генерација којој ништа сем новца није свето. Е, такви данас преузимају институције и што уз помоћ Албанаца, што уз помоћ новца државе Србије прете да баце под ноге сву борбу за опстанак од 1999. до сада и да нас дефинитивно докусуре. Оно што вековима није успело Албанцима успеће поарбанашеним Србима без морала, знања, способности, па ни елементарне културе…”.
Власт која омогућава „супериорност” кроз страховладу, иако тек на локалном или нивоу одређене институције, главни је покретач и снага бескрупулозних бандита којима на концу то увек обезбеђује врховна власт, владар. У овом случају – „врховни Вођа” српског народа, Александар Вучић. Оснивач и гуру “Српске листе” који у друштву себи сличних на КиМ кроз насиље, страх и мржњу ка и најмањем отпору, обезбеђује подршку за сопствени положај.
У оквиру припрема за одржавање квази-избора на КиМ, а на општем нивоу како је то договорено у Бриселу, укинуте су српске Општине и формирани Привремени општински органи којима је, узгред, валидност истекла после три месеца када је Скупштина била дужна да по Уставу распише нове локалне изборе што ни после 3 и по године није учињено.
По оснивању “Српске листе” којом је СНС (читај Вучић) желела да успостави контролу на терену путем људи које је ухлебила у српским али и квази-институцијама албанских сепаратиста, члану странке Јединствена Србија, Милошу Филићу је, према коалицином договору, припало место председника привременог органа општине Косовска Каменица.
Поменути Милош Филић је син Бранимира Филића, председника Општине до 1999. године који је одмах по доласку НАТО снага и УН мисије продао своју имовину, кућу и, како овде кажу, “отети стан” и одселио се за Ниш да би нешто касније дошао у Врање и то на место оперативца БИА-е.
Тврде упућени да је старији Филић, на месту оперативца БИА-е једино ефикасно постизао да својим рођацима „омогући несметано бављење криминалом” као посредницима у пословању српских са албанским бизнисменима свих нивоа и врста.
За време бомбардовања, Милош Филић сваке ноћи је, кажу упућени, „оперисао” по Косовској Каменици опремљен аутоматским оружјем упадајући у албанске куће и станове, пљачкајући их а онда и палећи. Имао је само 15 година али је био „првоборац” са групом вршњака. Због његових активности преко 60 Срба у општини је убијено у знак освете. Мали је порастао, завршио средњу школу и уписао правни факултет који никад није завршио али живимо у време које нас учи да је, изледа, тако и боље”.
Под великим притиском људи који овде живе и раде, са места председника привременог општинског органа општине Косовска Каменица пре неколико месеци Милош Филић је смењен а на ту позицију именован је члан СНС-а, Слађан Јордановић.
Током медијског хаоса изазваног опасним циркусом на шинама познатим као “Црквени воз” и потоњом наводном „одбраном потпорног зида” у Косовској Митровици јануара ове године, када је пажња јавности била усмерена на те догађаје, уследила је „круна безакоња” власти из Београда, како овде кажу.
Филића је Марко Ђурић уговором о делу, а под маском иницијативе Канцеларије за Косово и Метохију, ван свих законских прописа што овој институцији није ни мало страно, привукао незваничном, полукриминалном али бруталном миљеу које је Српска напредна странка развила на Косову и Метохији од доласка на власт. Филић је враћен на место председника привременог органа Каменичке Општине али под условом да „промени боје свог клуба” Палмине Јединствене Србије и заигра за СНС. Филић је то, наравно, прихватио. Услов је уобичајен јер Александар Вучић не подноси да било ко, ако није члан његове странке буде на иоле утицајном месту, па макар се радило и о неком забаченом селу.
Ипак, промена није протекла глатко. Изневерен од своје странке, неочекивано смењени председник привременог органа Слађан Јордановић, ушао је у отворени сукоб са Марком Ђурићем јер је захтевао да уместо Филића буду ухлебљени неки други страначки активисти који су крвожедно чекали својих пет минута власти на трону ове варошице и њеним измрцвареним Србима над којима овде једино могу имати власт.
Марко Ђурић се није сложио са таквим мишљењем, чак га није ни занимало те дубоко револтирани оваквим потезом и његовом самовољом, више чланова странке напустило је напредњачки табор. Због чега је онда власт тако истрајна у Филићевом случају?
Познајући нарав актера о којима говоре житељи Косовске Каменице разлог регрутовања кадрова са израженим криминалним досијеом објашњавају намером Марка Ђурића „да из државног буџета плаћа људе на терену да раде и лобирају за рачун СНС-а пред предстојеће председничке а можда и парламентарне изборе. Баш такви људи који не презају ни од чега, гарант су прибављања гласова овој странци” што је већ доказала не само на Косову и Метохији већ и у остатку Србије.
Након што је на захтев овдашњег народа смењен па од Ђурића враћен на место председника привременог органа, Филић је и даље остао одборник албанске „општине” а његова управа над Школским одборима у најмању руку је крајње авантуристичка.
Тако је у Основној школи „Десанка Максимовић” неколико пута мењао Школски одбор док га није подесио да гласа за директорку Јадранку Васић, рођену Николић.
Њен супруг, Негован Васић, професор географије у Гимназији од 01. септембра 2016. године налази се на месту директора Основне школе „Десанка Максимовић”, именован од стране квази-институција косовских сепаратиста. Тако је удешено да брачни пар води једну школу а свако од њих на челу по једног од система.
„Уз помоћ Далибора Јевтића, тзв. ‘министра у косовској влади’, реновирају готово све школске зграде. Сваки пројекат користе да се ‘уграде’ , да запошљавају или отпуштају, рекетирају и отимају а наставници шкргућу зубима или ћуте али и даље из страха од губитка посла, подржавају” каже наш саговорник и додаје како је брат Јадранке Васић, Дејан Николић, као средњошколац био ситан дилер дроге дилујући углавном „траву”војницима КФОР-а.
 |
| Марко Ђурић са својим криминалцима, службеницима такозване “републике Косово” у српској школи у Косовској Каменици. |
Дејан је предавао Географију у Гимназији а када су му просветне власти то забраниле јер није имао неопходно образовање и стручност, издејствовао је себи место директора Гимназије испред квази-институција сепаратиста помажући им да и ту установу подведу под свој утицај.
Послушни професори лако се нађу на списку за евро који исплаћују сепаратистичке власти а над чиме Николић има власт да располаже. Ако неко покаже мрву нелојалности или критичке мисли, одмах бива избрисан са списка. Они малобројни преостали часни професори не смеју да се побуне јер Николић не преза ни од физичког застрашивања. Поред једне професорице је на улици прошао колима у пуној брзини, другој је одлазио кући, на врата, претио.
Заједно са зетом Негованом Васићем и Драгишом Савићем, мужевима његових рођених сестара, месечно уберу од рекета радника око 5 хиљада евра које деле са председником сепаратистичке “општине Каменица”, Албанцем Бегзадом Синанијем. Пред изборе се углавном посвете уцењивању и то примаоца социјалне помоћи присиљавајући их да им дају глас.
Негован Васић је осуђиван за шверц цигарета, запослен је као директор испред паралелних институција сепаратиста у Основној школи у Стрезовцу, професор Географије, такође члан СНС. И њему је својствена претња у ситуацијама када деци својих пријатеља не могу регуларним путем да обезбеде добре оцене или успех.
Драгиша Савић је још једно шаренило у композицији готово нестварних ликова. До скора је био, како каже наш извор, „полуписмен човек, инструктор вожње”. Учешће у албанским паралелним институцијама донело му је утицај који га чини „додатним председник Општине Каменица” по систему сепаратиста. Како је и његов случај пример човека са потпуним недостатком стручности он обавља функцију „службеника департмана за образовање” у тзв., „косовском систему” али и члана привременог општинског органа општине Косовска Каменица у систему Републике Србије.
Колаж не би био потпун без помињања Небојше Симића. Са КиМ је избегао 1999. године да би се у својству „повратника” вратио у великом стилу. Испочетка као професор хемије у Техничкој школи, а касније истовремено и директор те исте школе испред паралелних „косовских институција”. С обзиром на своје слободно време и капацитет којима је проценио да поседује, основао је Невладину организације „Центар за деполитизацију косовског друштва”. Скуп ових активности помаже му да са свим поменутим актерима „обрће новце одобравајући пројекте онима који пристају да му од тога врате половину”.
Излаз из оваквог стања готово се и не види. Као препорука може се узети рекламни натпис из Сарајева, већ дуги низ година актуелан на друштвеним мрежама: „Адвокат Алија Заклан у дворишту”. Време вапаја за правдом, у коме се безакоње зацарило наспрам изразите немоћи сасвим обичног човека, као да неку од ових речи намеће за могуће решење.
