Свети архијерејски сабор унео је у књиге светих Српске православне цркве преподобномученика Григорија Пећког, мученика Василија Пекара из Пећи и мученицу Босиљку Рајичић из Пасјана код Гњилана. Литургијско прослављање новопроглашених светих мученика одржаће се у четвртак, 10. маја на празник Спаљивања моштију Светог Саве, у истоименом Храму на Врачару. На тај начин ће новопроглашеним светим бити потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и цркве, саопштила је СПЦ.
Нови свеци српске цркве, Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка Рајичић, мученички су страдали на Косову и Метохији под турском влашћу, одбијајући да промене православну веру.
Свети Григорије Пећки живео је у време српског ропства под Турцима као сабрат свештене велике лавре свете Пећке патријаршије. По предању, одбио је да прими мухамеданство, а када је на силу потурчен, поново је обукао монашку подерану одећу и почео јавно и на сав глас да прича о турском безакоњу. Убила га је разјарена руља, а његово тело, бачено ван града, Срби су тајно сахранили у близини града. Данас је то део ширег центра Пећи. Свети мученик Василије Пекар живео је у 17. веку у Пећи. Његову ћерку отела је група Турака, а Василија, који је појурио за њима, убили су пошто је одбио да прими мухамеданску веру. Мученица Босиљка Рајичић живела је крајем 18. века. Као седамнаестогодишњу девојку, у Гњилану, где су је први пут повели родитељи, отео је неки Арнаутин из Депца. Умрла је после мучења, а тек након њене смрти, Турци су дозволили Босиљкиној родбини и Пасјанцима да земне остатке ове свете новомученице покупе и сахране поред старе црквице. Они су касније, приликом обнове, узидани у храм. Предање о православном подвигу и мученичкој смрти свете девојке Босиљке и данас живи у Пасјану и целом Косовском Поморављу.
Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова – мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле. Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на цркви је да у периоду од више година и деценија процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји. Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу – свет, чист, честит и узоран.
Највише тело Српске православне цркве данас ће наставити заседање редовним годишњим разматрањем питања даљих активности на завршетку преосталих радова и осликавању Спомен-храма Светог Саве на Врачару.
Аутор: Александар Апостоловски, Политика.рс
