ИМА ли иког ко је, од Београда ка Новом Саду јездио Панонијом, а да бар једаред, није свратио „На крај света“? Ушушкана у нетакнутој дивљини, на обали Аркања, једног од мноштва рукаваца које је Дунав разгранао у Ковиљском риту, ова чарда права је оаза недирнуте природе. Ако се томе додају и приповести о боемији које је прате јасно је зашто су најаве да би могла да буде затворена, изазвале позорност јавности.
– Нема од тога ништа, још дуго ће она дочекивати госте – каже, међутим, за „Новости“ епископ јегарски Порфирије, иначе игуман манастира Ковиљ чије је чарда власништво. – Само је непотребно дигнута прашина јер ми хоћемо да је најзад средимо, па поново издамо у закуп. Право да конкурише имаће сви, па и садашњи закупац.
Цела обала Аркања, укључујући и набијачу стару два века у којој је чарда смештена отприлике шест деценија (пре тога је, око век и по, била део манастирског салаша), манастиру је враћена у оквиру повраћаја земље коју су комунисти одузели. Ни данас, она нема ни струју ни текућу воду, зидови су почели да се љуште, тршчани кров на тераси да прокишњава…
– Објекат је, реално, потпуно девастиран, опасност од заразе постоји и темељна реконструкција је неопходна – додаје владика Порфирије. – Изглед ће, наравно, остати аутентичан, намена иста: биће то и даље чарда са рибљим специјалитетима, али и са духовном и уметничком атмосфером.
КУМОВАО – СЛИКАР ИМЕ „На крај света“ чарда носи од средине осамдесетих година прошлог века. Тада је, наиме, њену спољашност на заиста упечатљив и одавно препознатљив начин, осликао познати сликар Живојин Мишков, иначе рођени Ковиљчанин, истовремено јој давши и назив који и данас носи.
Сигурно је, дакле, да „На крај света“ није и накрај, црквеног, срца. Мање је, међутим, извесно да ли то важи и за породицу Вареника која чарду, у закупу, држи већ 35 година. Ђока Вареника који је води 13 година (током претходне 22 то је, направивши од ње константу на туристичкој мапи Србије, чинио његов отац Пера), у то не верује.
– Ми не споримо права манастира као власника, наша жеља је била само да чарда сачува дух – каже млађи Вареника. – Лично не верујем да ће чарда, упркос намерама, после реконструкције остати иста. Уз то, направљена је и предрасуда да смо ми злоупотребили јавност да бисмо овде остали, што није тачно. То ће, слутим, бити пресудно.
А Вареника претпоставља и да ће, после реконструкције, закуп бити много већи и да посао више неће бити исплатив.
– Нема овде, верујте ми, много новца – закључује он. – Овде има само много тешког рада и вештине. Како год било, нас овде, сва је прилика, више неће бити, али ће нам, свима, овде остати срца.
ОД АНДРИЋА ДО КУСТУРИЦЕ
ОД нобеловца Иве Андрића, до режисера Емира Кустурице ниже се збиља импресиван списак оних који су били гости „На крај света“. Ту су и песници Мирослав Антић и Душко Трифуновић, сликар Драган Малешевић Тапи, глумци Драган Николић, Мира Бањац и Војин Ћетковић, најпознатији српски оперски пар Милка Стојановић – Живан Сарамандић…
Новости