Београд — Брод Речне флотиле Војске Србије “Козара”, када буду завршени генерални ремонт и модификација, биће најмодернији речни брод у Србији и региону, пише Политика.
После обимних радова, који су подразумевали промену мотора, комплетне електрике, уградњу савременог навигационог система и безбедносне опреме, животни век брода биће продужен за тридесет година.
Осим као командни брод Речне флотиле, “Козара” ће се користити као протоколарни брод за највише државне и војне званичнике, брод-база за смештај припадника флотиле, за превоз војника на унутрашњим пловним путевима, обуку кадета Војне академије, а у случају потребе и као брод-болница. Већ су обављене неке пробне пловидбе, а завршне испитне вожње обавиће се у јуну у рејону Ђердапа.
“Ово је први површински војни брод са уграђеном дизел-електричном пропулзијом не само у Србији, него и у региону. Модификацијом смо добили повећање оперативних и маневарских способности брода”, каже за Политику капетан Јован Кривокапић, портпарол у Министарству одбране.
Дизел-електрична пропулзија састоји се од два дизел-мотора “Катерпилар” који снабдевају струјом све бродске системе, укључујући и електромоторе “Кончар” који покрећу два погонска пропелера. За разлику од ранијег периода, потрошња горива је знатно смањена, што броду даје знатно већи тактички радијус него до сада. Примера ради, при максималном оптерећењу мотора максимална потрошња сада износи до 160, а раније је била чак 300 литара горива на сат. Поврх свега, “Козара” је модернизована за свега 20 одсто цене новог брода таквих карактеристика.
“Унапређене су маневарске способности брода – бржа је промена смера окретања пропелера, мањи је радијус окрета и краћи је зауставни пут”, истиче капетан Кривокапић.
На “Козару” је уграђен “прамчани попречни потисник тунелског типа”, што је знатно унапредило маневарске могућности брода. Лаички објашњено, то је пропелер уграђен у прамцу брода, у тунелу да не би стварао отпор при пловидби, који својим окретањем “заноси” прамац брода лево или десно.
Уграђен је и преносни пулт даљинског управљања, који се може изнети са командног моста како би старешина, који џојстиком управља бродом, могао да са ивице палубе осмотри простор уз лучки док или обалу. Од наоружања брод ће имати троцевни противавионски топ калибра 20 милиметара, који се може користити и за гађање циљева на води или копну, а по потреби моћи ће се доградити и други оружани системи.
Брод ће моћи да плови и у државе ЕУ јер ће испуњавати строге еколошке стандарде – потпуно је уређен систем отпадних вода, односно спречавање загађење река нафтом и смећем. Уграђена је климатизација, а уређене су просторије посаде – салони, кабине, друштвене просторије и оне за припремање и чување хране.
Овај брод произведен је 1940. године у Линцу за потребе немачке морнарице, као командни брод за поморске и речне снаге на сектору Дунава, Црног мора и Дњепра. Пред крај Другог светског рата повучен је у Регенсбург где га је 1945. године, по капитулацији Немачке, преузела војска САД.
Три године касније брод је предат „Баварском Лојду” који га је адаптирао у брод хотел у Регенсбургу, чему је служио до 1954. године. Ратна морнарица ЈНА купила је овај брод 1961. године и од тада је је у саставу Речне флотиле. Иначе, година производње брода не може се посматрати као, на пример, годиште аутомобила – у Европи постоје бродови знатно старији од „Козаре” којима је модернизацијом продужен век употребе.
Политика
