Хроника

Крађа на све стране

Списку оних које је група младих научника и истраживача из иностранства оптужила за плагирање докторских радова придружио се и градоначелник Београда.

За докторат Синише Малог, одбрањеног прошле године на Факултету организационих наука Београдског универзитета, аутор анализе Раша Карапанџа, иначе професор финансија на Европској пословној школи у Визбадену, каже да је “један од најгорих плагијата са којим је српска јавност имала прилике да се до сада сусретне”.

– До овог открића нисам знао да је Синиша Мали у свом докторату преписивао наш заједнички рад, мој и мојих колега из Центра за либерално демократске студије (ЦЛДС), а када сам узео да се сам уверим, видео сам да тих преписаних пасуса има знатно више него што је објављено. Практично, у једном поглављу које сам додатно анализирао сваки други пасус био је преписан, а да нисам цео рад ни анализирао – потврђује за “Вести” Бошко Мијатовић, директор ЦЛДС, који је заједно са професорима Бошком Живановићем и Борисом Беговићем био коаутор студије “Нови модел приватизације у Србији”, чијим се деловима издашно користио Мали пишући свој докторски плагијат.

Ово откриће као да није узбуркало не само медије, академску и ширу јавност већ и самог градоначелника који се ни јуче није огласио на тешку оптужбу да је своје звање доктора наука стекао преписујући друге ауторе без навођења извора. Преписивао је не само домаће, већ и стране попут дисертације чија је тема приватизација у Еритреји, па све до Википедије!
Плаћеници верују да нико не чита
– Претпостављам да многи од тих прозваних за плагијате докторате нису ни писали, већ да им је то одрадио неко за новац, а тај неко је веровао да нико никада неће то читати. Верујем да би потписани аутори да су се заиста прихватили посла то мало солидније урадили. А то што наши политичари на овакве начине покушавају да се домогну докторских титула и диплома иако им нису неопходне за посао којим се баве више је питање за психолога или чак за психијатра. Очито је да им недостаје поштовање академске заједнице и ово је један од начина да се придруже интелектуалној елити. Бар они, претпостављам, у то верују – каже Бошко Мијатовић.
Можда градоначелник спрема одбрану засновану на тези да је прозивка на његов образовно-стручни али и морални интегритет заправо напад на пројекат Београд на води. Баш како су се невешто бранили министар полиције Небојше Стефановића и власник Мегатренда Мића Јовановић када су оспорени њихови докторати, а они тврдили да је то напад на започете реформе у полицији, односно највећи приватни универзитет у Србији. Или када се председник општине Нови Београд демократа Александар Шапић бранио да је ненамерно изоставио изворе које је цитирао у свом докторату, одбрањеном на Унион универзитету.

Бошко Мијатовић каже да преписивање није нажалост ништа ново, да он зна за неке случајеве који још нису доспели у јавност.

– Овим урушавањем академских звања, деградирањем образовног система шаље се грозна порука младим људима. Они виде да се на све стране лаже, маже и краде па им онда плагирање доктората и не дође као нешто необично. Када су у Немачкој разоткрили тамошњег министра одбране да је преписао неке делове у докторату он је поднео оставку. Код нас тај облик одговорности не постоји, али се надам да ће у делу академске заједнице све ове афере око плагирања, утицати да ментори, декани озбиљније и професионалније приступе послу, а они који желе да се оките докторском титулом бити у страху да их нико не ухвати у нечасној намери и лоповлуку, избећи преписивање туђих ауторских радова – додаје Мијатовић.

Он посебно истиче да је потпуно бесмислено то што се универзитетске власти и министарство науке ваде да нису овлашћени да проверавају оспорене докторске радове.

– Нигде у закону не пише да они немају право да формирају комисију за проверу научних радова, а позивање на аутономију универзитета дође као средство да се минимизује штета, поготову на приватним факултетима где ће након оваквих афера пасти број уписаних студената – каже саговорник “Вести”.

Кривци сами себи суде
Пре два дана ректорски савет Конференције универзитета Србије, који окупља челнике државних и приватних универзитета, прогласио се ненадлежним за преиспитивање доктората Небојше Стефановића. Провери оправданост оптужби за плагирање остала је на Мегатренд универзитету, на којем је министар полиције и одбранио свој спорни докторат. Претходно се и Министарство науке и образовања прогласило ненадлежним, и сви се позивају на аутономију универзитета. Тако испада да у овом случају важи принцип “кадија те тужи, кадија те суди”, само се сада ради о одбрани “дали смо ти незаслужено докторску титулу, ми ћемо је и одбранити”.

 

Вести

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. Није то њихова брука, они су мали људи који по сваку цену желе да се прикажу бољим него што јесу, брука је наша, а пре свих сваког од нас који је редовно завршио факултет, а поготово оних који су магистрирали и докторирали што су ћутали и затварали очи све време.

  2. PREVARA! ”Prevara obuhvata reci, poruke, radnje kojima se neko namerno dovodi u zabludu ( obicnoradi neke koristi) Takodje ukljucuje i plasiranje pogresnog shvatanja i verovanjakoje stvara zabludu. Osnovno znacenje ove reci, kao i josnekih sinonimakao sto su ”obmana” i ”podvala” podrazumeva podmuklo odvlacenje nekoga na stranputicu.”

    1. Стварно не разумем ‘понашање’ српске јавности. Кога треба да интересује да ли је неко завршио СРПСКИ ФАКУЛТЕТ или није? У свету, и онако немају никакву вредност. У ‘модерном’ свету, факултетска диплома само отвара врата, али не гарантује посао. Зашто, то правило једино у Србији мора да живи? … Многи од најбогатијих људи у свету, немају, чак ни завршену осмогодишњу школу.

    2. Стварно не разумем ‘понашање’ српске јавности. Кога треба да интересује да ли је неко завршио СРПСКИ ФАКУЛТЕТ или није? У свету, и онако немају никакву вредност. У ‘модерном’ свету, факултетска диплома само отвара врата, али не гарантује посао. Зашто, то правило једино у Србији мора да живи? … Многи од најбогатијих људи у свету, немају, чак ни завршену осмогодишњу школу.

  3. Претпостављам да многи од тих прозваних за плагијате докторате нису ни писали, већ да им је то одрадио неко за новац, а тај неко је веровао да нико никада неће то читати. Верујем да би потписани аутори да су се заиста прихватили посла то мало солидније урадили. А то што наши политичари на овакве начине покушавају да се домогну докторских титула и диплома иако им нису неопходне за посао којим се баве више је питање за психолога или чак за психијатра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!