Крађа српског културног блага

Актери : Михаел Штајнер, Небојша Човић, Јован Деспотовић, Бранко Јокић и Никола Тасић

Михаел Штајнер[1] (1949-), трећи шеф мисије (2001-2003) Уједињених нација[2] (UNMIK[3]) у окупираној јужној сербској покрајини (Косово и Метохија) учествовао је (као суизвршиоц) пред Видовдан (30. маја) 2002. године, у крађи скулптуре „Богиња на трону“ заједно са својим саучесницима из редова Серба, а које су чинили политичар, Небојша Човић (1958-), тадашњи председник Координационог центра за Косово и Метохију и Јован Деспотовић (1952-), тадашњи помоћник министра за културу (задужен за заштиту културних добара), а такође у Координационом центру за Косово и Метохију, руководиоц Сектора за очување културне баштине (2001-2004).

О томе Човић, између осталог, говори 30. јула 2002. године, на седници „Савета безбедности“ Уједињених нација, образлажући овај свој патолошки чин (крађе сербског културног блага), са некаквом својом приватном жељом да тиме одобровољи Шћиптаре[4] (Албанце), пред разговоре са Републиком Србијом о статусу Косова и Метохије.

Директор Музеја Косова и Метохије, историчар Бранко Јокић и директор Народног музеја Републике Србије у Београду, археолог Никола Тасић (1932-), о овом чину нису на адекватан начин известили ни стручну, а ни ширу јавност, па чак ни надлежне институције, чија је дужност чување и заштита свега што је у власништву Републике Србије.

Јокић је просто дао експонат „Богиња на трону“ (стару шест миленијума) из депоа музеја, уз претходни договор са својим саучесником, Небојшом Човићем.

Наравно, образложење њега и Човића, више је него смешно, јер ова фигурнина „Богиња на трону“ има огромну новчану вредност.

Никола Кусовац (1935-), кустос Народног музеја у Београду и наш најпознатији експерт за процену уметничких дела, ЈАВНО СЕ ПОБУНИО кад је фигурина „Богиња на трону“ пре дванаест година наводно „поклоњена“ приштинском музеју.

Кусовац је упутио отворену критику директору Музеја Косова и Метохије Бранку Јокићу, који је дао Шћиптарима у Приштини експонат непроцењиве вредности, мада исти није његов, нити он сме да даје било коме оно што представља властништво државе и народа.

Осим што је та скулптура једна од наших, ако не највреднијих, онда сигурно најлепших уметнина, она припада сербском културном и националном идентитету и то посебно јер је пронађена у колевци сербства – Косову.

Фигурина је у Приштини дочекана са слављем, уз директан телевизијски пренос, начињена јој је и посебна витрина у холу Музеја Косова (у Приштини).

Богиња на трону је потом искоришћена да потврди тезу шћиптарских археолога да су „Шчиштари најстарији становници Хемског полуострва“.

Тако је предмет, који представља сербско културно благо постао (захваљујући криминогеним структурама у институцијама Републике Србије), најважнији, и опипљиви доказ тезе о (наводном) шћиштарском пореклу од Илира.

Уз помоћ криминалне групе (Човић, Јокић и Тасић), ова фигурнина постала симбол културног идентитета Шћиптара и названа „Илирском краљицом“.

Њене реплике и слике данас се на Косову и Метохији и у Албанији користе у разне политичке сврхе, чији је циљ хомогенизација маса.
————————————————————-

[1] Нем. Michael Steiner.

[2] Енг. United Nations (скраћено: UN)

[3] Енг. United Nations Interim Administration Mission in Kosovo.

[4] Алб. Shqiptarët.