Крагујевац – Све је мање наде да ће решење за Центар за стрна жита бити пронађено. Уколико држава, као једини власник, ускоро не помогне, ово предузеће, које баштини традицију научне установе дужу од једног века, највероватније ће бити угашено. Радници који су у штрајку већ десет дана моле надлежне републичке органе и ресорно Министарство просвете, науке и технолошког развоја да им помогне. Од Фонда за развој Републике Србије траже субвенције како би измирили бар део обавеза, али одговора, за сада, нема.
– Стање је неподношљиво, највећи број радника је у штрајку, а група од седам научних радника жели да ради, јер они примају плату директно од Министарства просвете, на основу уговорених пројеката. Нервозни, штрајкачи су се пре два дана закључали и сада нико не може да уђе, ни ја. То је у супротности са Законом о штрајку, због чега могу да сносе последице – упозорава Благоје Ковачевић, директор Центра за стрна жита који је доскора био и председник синдиката у овом предузећу.
Од укупно 51 запосленог, њих 44 је у штрајку који се одржава у просторијама Шумадијског управног округа. Бројне инспекцијске службе које су ту смештене не могу да раде, што отежава функционисање републичких органа у Крагујевцу. Многи Крагујевчани који у Округу желе да се консултују са неком од инспекцијских служби већ данима не могу да обаве посао, али радници Центра за стрна жита не одустају од својих захтева.
Они траже да им се исплати 14 заосталих зарада, повеже радни стаж за последње две године и коначно овере здравствене књижице, како би могли да се лече. У проблему су и чланови породица осигурани на име радника, којима је, такође, ускраћено право на здравствену негу.
– Зашто је држава брижна само према научним радницима, као да ми нисмо људи који имају исте потребе и иста права као и високообразовани кадрови. И нама је потребан новац да бисмо прехранили себе и своје породице. Многи су се разболели током последњих година, борећи се са недаћама у које смо запали, не нашом кривицом, већ због неодговорног руководства и неспремности државе да регулише статус нашег предузећа – каже једна од радница Центра за стрна жита.
Предузеће није у проблемима само због неизмирених обавеза према радницима, већ и због великих дугова, односно блокаде рачуна за око 4,7 милиона динара. Уколико се не пронађе решење за око пет милиона динара на име неплаћеног пореза, то би, онда, био крај научне установе која је за 114 година постојања произвела и у свет пласирала стотинак сорти житног семена.
– Градски челници су предложили да локална самоуправа преузме предузеће, али тек пошто ресорно министарство измири све обавезе према радницима и повериоцима. Држава је, што је логично, одбила такву понуду. Сад смо нигде, јер сами не можемо да обезбедимо новац за плате и производњу – објашњава директор Ковачевић.
После несвакидашњег протеста запослених, који су крајем 2009. испред предузећа спалили своје дипломе, магистарске и докторске дисертације, држава је, ипак, нешто учинила за крагујевачки Центар за стрна жита. Исплаћени су или репрограмирани стари дугови од око осам милиона динара, а одустало се и од лицитационе продаје механизације. Предузеће је тако сачувало средства за рад, али је то, како ствари стоје, било недовољно да се стабилизује пословање.
Центар за стрна жита, иначе, има један огроман ресурс, а реч је о око 120 хектара ораница, од чега се педесетак хектара налази на самом ободу града. Иако се ова чињеница углавном прећуткује, извесно је да је баш то „камен спотицања“ у договорима локалне самоуправе и ресорног министарства. Град жели да дође у посед локација атрактивних за инвеститоре, али тог ресурса, по свему судећи, ни држава не жели тако лако да се одрекне.
Ипак, највећи је проблем што би 44 радника Центра за стрна жита, уколико остану без предузећа, завршило на „бироу рада“, готово без икакве могућности да на неком другом месту нађу посао. А то, заправо, значи нове 44 породице чију би егзистенцију, кроз социјална давања, морали заједно да осигурају град и држава, управо они који већ годинама не могу или не желе да се договоре како решити проблем предузећа са знатним земљишним ресурсом.
