У давне дане
У давне дане звери и људи,
у страшно време мржње и мрака,
пред строј за паљбу, изведе Немац,
тек пробуђеног, босог дечака.
К’о црне але, зинуше цеви,
гладне за задњим детињим дахом…
Тад осмех сину на малом лицу,
а крвник стаде, залеђен страхом.
“Да ли ви мене плашите, чико,
што сам у туђем јабуке брао?
Ил’ што сам просјаку, кришом од мајке,
најбољу очеву кошуљу дао?
Ил’ што сам лани засп’о у хладу,
а овце ушле у младо жито?
Или што нисам сва слова знао,
када ме јуче учитељ пит’о?
Ал’ бићу добар, ево, реч дајем!
-зашто се они мрште толико?
Шта оно чине, зар пушке пуне?
Зар ће ме стварно убити чико?”
Окрете леђа Немац и оде,
па диже руку, знак строју даде,
полете јато гугутки белих,
крваво сунце за брдо паде.
У давне дане звери и људи,
у страшно време мржње и мрака,
стрељан је стрељачки строј Германа,
осмехом једног српског дечака.
Марко С. Марковић
Србијаданас.нет
Србијаданас.нет
streljanju predhdilo masakriranje nemaca od komunista slugu sionskih mudraca, koji mesto Biblije nosili protokole, ne u borbi vec mucki, odseki im ono iz gaca i nagurali usta. a tu bila osveta, 100 za jednoga, kao sto neki vole i ono usta.
a sad partzanska deca rade to sopstvenom narodu, ne cudi me od onog bosanskog krvata ili sionca, jebo imu pas mater,
neandertalci bili i ostali, nego od ovdasnjih, ko onaj kraljevcanin, koji je sigurno prelazio prugu u spomen park a danas je prijatelj germana, ne iz ljubavi k Bahu ili onom Geteu vec iz inata a i mozemu se, pa za sesti april pali svetla u bojama germana, jebo li mu ker sve zivo i mrtvo a i nece jos dugo.
moj vapaj nije samo moj nego i neosvecenih mrtvih Kragujevca, Kraljeva, Jasenovca, Jama, Najsvetije Glinske Crkve medju Crkvama…
a ovaj otpad, ko gore pominjani mora zavrsiti na vesalima ida za njima ne ostane ikakvog traga.
osveta mora biti surova i nemilosrdna.
g