Крагујевац је за престони град изабрао кнез Милош Обреновић и зато што је 1818. тада невелика варош била „скровита”, далеко од главних друмова којима су се кретали Турци. Два века касније, Крагујевцу је у стратешким државним документима додељена другоразредна улога – град од националног значаја, за разлику од Београда, Ниша и Новог Сада који су рангирани као центри од интернационалног значаја. У Просторном плану Србије 2010, прва престоница модерне Србије и окосница привредног и културног развоја Шумадије, град са универзитетским и клиничким центром и са приближно 200.000 становника, сврстан је раме уз раме са вишеструко мањим градовима, као што су Пирот, Параћин, Јагодина…
Без намере да било кога увредимо, или да противуречимо стручњацима који су вагали ко колико „тежи” у Србији, подсетићемо надлежне на само неколико чињеница које су одредиле место Крагујевца у историји наше земље: осим што је у првој престоници модерне Србије донет и први – Сретењски устав, чиме је дефинисана државотворна улога овога града у политичком развоју земље, у Крагујевцу је формирано и прво српско професионално позориште и први – „Шлезингеров” професионални оркестар, овде су штампане и прве новине на српском језику, које су излазиле у земљи, не и у иностранству…
Ако је неко испустио из вида ове податке, зашто је занемарио чињеницу да је овај град, с почетка 21. века, поново постао интернационални привредни центар, са компанијом „Фијат-Крајслер” која је наш највећи извозник, као што је то било пре век и по, када је у Крагујевцу почела да ради прва фабрика топова на Балкану. Како то да држава, иста она која је вапила за обновом аутомобилске индустрије, сада није у стању, или неће да заврши „путић” од 25 километара до Баточине и Лапова, који би Крагујевац повезао са европским Коридором 10. Тај пут се гради више од 10 година и још није завршен.
Шта је с пругом? Пруга Лапово–Краљево још није електрифицирана, а делом те трасе, на територији Крагујевца, крећу се транспортне композиције „великог фиће”, јужно – до барске луке у Црној Гори, и северно – пут Немачке и других земаља ЕУ. Том пругом возови и данас „тутње” брзином од двадесетак километара на час. Преча је за државу била пруга Београд–Панчево.
Однедавно се у стратешким документима ЕУ, уз сагласност наших министара и владе, помиње једна нова железничка траса кроз Србију, у плану развоја инфраструктуре западног Балкана, а реч је о прузи која повезује Крушевац и Краљево, и иде даље према Приштини и Скопљу. Својевремено нам је шеф железничке станице у Крагујевцу рекао да 90 одсто „Фијатовог” транспорта иде пругом, с полазном тачком баш у овом граду. Остатак иде путевима, али Крагујевац је на „слепом колосеку”, без везе са коридорима 10 и 11.
Постоји и идеја да се ова два коридора повежу путем Крушевац–Краљево–Чачак–Ужице, што значи да Крагујевац и у тој варијанти остаје на „пустом острву” до којег не допиру најважније саобраћајнице у земљи.
У крупним стварима држава је увек помагала Крагујевцу, то је тачно, али који је град у Србији успео да допринесе развоју читаве земље без помоћи државе. Ваљда су се и историјске околности – од Милоша до наших дана – промениле. Крагујевчани су се од престонице часно опростили, али неће бити да царским друмовима – „коридорима” – и даље иду главосече аге и бегови.
