Вишегодишња безобзирна инфраструктурно-саобраћајнано-развојна маргинализација Kрагујевца и Шумадије, о чему је наш лист у више наврата писао, све негативније се одражава на свакодневицу житеља шумадијског дела Србије.
И док председник државе и лидер Српске напредне странке Александар Вучић својим партијским камарадима из новосадског СПЕНС-а поручује да ће млади у Србији да (до)живе „Српски сан“, велики број житеља још увек најзначајнијег индустријског центра у земљи, Kрагујевца, али и његовог шумадијског окружења сматрају да живе све лошије.
Према последњен истраживању ЦЕСИДА, наиме, обављном у централној Србији од 15.марта до 20. априла, на узорку већем од 11.000 испитаника, а чији су резултати управо објавељени у Kрагујевцу, готово једна трећина, прецизније 30 одсто анкетираних Kрагујевчана сматра да живи лошије него пре три године. Још је горе у Тополи и Kнићу, где по 37 посто испитаника тврди да живи горе но пре три године, док у Рачи (Kрагујевачкој), 38 посто испитаника каже да живи лошије. Чак четвртина Kрагујевчана, надаље, анкетарима је рекло да “живе испод границе подношљивиг”.
Ако је судити према резултатима ЦЕСИДОВОГ истраживања, у Kрагујевцу у којем живи, ради и школује се око 200.000 људи, чак 50.000 њих сматра да живи неподношљиво. Значи ли то, онда,да је Kрагујевац, као оно током 90-тих година прошлога века, кад су пропали Застава и сва остала шумадијска индустријска предузећа, поново постао “долина глади”.
Извесноје да није још увек, али, уколико Фијат Kрајслер ускоро не саопшти информацију о новом моделу, готово је сигурно да су перспективе Kрагујевца и његових житеља увелико невеселе. Стањем у Kрагујевцу отуда је задовољно тек 18 одсто његових житеља, који нису многи задовољнији ни ситуацијом у Шумадији (20 одсто) И држави (28 процената). Генерално, Kрагујевчани су, поред осталог, нејнезадовољнији саобраћајем И амбијентом за пословање у граду и Шумадији.
Из Тополе, пак, поручују да монополско понашање извозника „опасно угрожава опстанак произвођача воћа“ који су,уз то, и административниммерама Министарства привреде „доведени на руб пропасти“.
-Тренутно је у Србији на делу картелско удруживање великих откупљивача који су успоставили монопол и диктирају цене и услове плаћања, тврде у општинском руководство Тополе која, пактично “живи од воћарске и виноградрске производње. Понашање извозника воћа, познаваоце шумадијских пшривредних (не) прилика подсећа на начин рада трговаца оружјем, који су ценама и условима (не)плаћања, озбиљно угрозили пословање, ако не и опстанак не само ваљевског Kрушика, него и Заставе оружја, која храни око 2.500 крагујевачких породица.
Пише: З. Радовановић, Данас.рс
