Крагујевац – Да ли у Србији може да се краде и продаје храна бачена на сметлиште, а да за то нико не одговара? Ово питање се намеће после одлуке Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу да одбаци кривичне пријаве против бившег директора ЈКП „Чистоћа” Дејана Раонића и 11 радника овог предузећа које је крагујевачка полиција теретила за учешће у илегалној дистрибуцији убуђалих торти са градске депоније у Јовановцу, децембра 2014.
Овакву одлуку крагујевачког тужилаштва председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић назвао је – „срамном” и у изјави за наш лист се запитао „да ли то значи да се покварено месо са депоније може наћи на тржишту и да због тога нико неће одговарати”.
Одлука о ослобађању осумњичених у Крагујевцу је побудила и сумње у политичку димензију догађаја.
Полиција је Раонића теретила за неотклањање опасности, а раднике за злоупотребу положаја и фалсификовање исправа, али је крагујевачко тужилаштво заузело став да они не могу одговарати за кривична дела за која се гоњење предузима по службеној дужности.
Утврђено је да је директор Раонић полицији доставио тражену документацију, а у недостатку микробиолошких и физичко-хемијских анализа вештак није могао да се изјасни да ли су убуђале торте, довезене на депонију ради уништења, представљале опасност по живот људи. Пошто је вештак торте дефинисао као мешани комунални отпад који нема материјалну вредност, тужилаштво је закључило да ни предузећу „Чистоћа” није причињена никаква штета.
На централну градску депонију у Јовановцу, 24. децембра 2014, биле су допремљене 18.432 торте фирме „Пета гама”, која је по налогу Републичке санитарне инспекције планирала да их уништи после квара на замрзивачу у којем су стајале. Фабрички упаковане торте су истог дана завршиле на крагујевачким улицама, где су продаване за 150 динара. Људи су их куповали и јели, али у локалним здравственим установама није забележен ниједан случај тровања. О крађи 13 тона плеснивих торти с депоније у Крагујевцу извештавао је чак и британски Би-Би-Си.
На ванредној конференцији за новинаре коју је сазвао градоначелник Крагујевца Радомир Николић, тадашњи начелник ПУ „Крагујевац” Горан Живковић је саопштио да га је директор „Чистоће” Раонић о крађи торти с депоније у Јовановцу обавестио тек недељу дана касније, другог јануара 2015.
Бројним представницима медија, који су до тада баратали само незваничним информацијама, приказан је снимак безбедносних камера на којем се виде бројни камиони који с ђубришта одвозе упаковане „слаткише”. Коментаришући видео-материјал, Живковић је рекао да сматра да је у овом случају почињен „читав спектар кривичних дела”.
Како је могуће да се мишљење полиције и тужилаштва толико разликује, ако су и једни и други располагали истим доказним материјалом?
Напомињући да су се први камиони на депонији у Јовановцу појавили око 15 часова, само два сата након што су торте ту довезене, градоначелник Николић је пред новинарима изјавио: „Све је било добро организовано. Препродавци су, како ствари стоје, врло брзо обавештени о приспећу пошиљке.”
У свом првом обраћању јавности, након што је тужилаштво одбацило пријаву против њега, некадашњи директор „Чистоће” Раонић је за локални недељник „Крагујевачке” изјавио да је он политичка жртва напредњачке власти „којој је одговарало да растргне некога из бивше власти”.
Дејан Раонић је био и остао један од најближих сарадника бившег градоначелника Крагујевца Верољуба Стевановића, лидера Заједно за Шумадију (ЗШ). Од јануара ове године Раонић је директор комуналног предузећа „Лепеница” у Баточини, где је на власти већина окупљена око Демократске странке. ЗШ и ДС чине опозициону коалицију у Крагујевцу.
Ко је „снео” јаја у праху?
Афера о буђавим тортама, о чијем ће се правном епилогу још расправљати, изнела је на светло дана много дилема, а једна од неразјашњених тиче се нашег законодавства у вези са уништавањем отпада животињског порекла. Да ли се таквим отпадом могу сматрати слаткиши који, уместо кокошјих, садрже јаја у праху, и где се они могу уништавати, на комуналној депонији или у специјалним постројењима? То је било само једно од питања које је, поводом дешавања у Крагујевцу, покренуто на Одбору за пољопривреду, шумарство и водопривреду, јануара 2015, када је председник овог скупштинског тела био посланик Маријан Ристичевић, који је и водио седницу.
Аутор: Б. Карталовић, Политика
