Сви покушаји да се на Земљи створи Небески Јерусалим осуђени су на неуспех. Фото: СПЖ
- Дуго година се Украјинцима наметала идеја да је циљ интеграција у Европску унију, јер је ту заправо срећа. Али нешто је пошло по злу
ПИШЕ: Константин Шемљук
Последњих година житељи Украјине живе са идејом и сном о уласку земље у Европу, тачније – у Европску унију. Власт и врхунски политичари о томе јавно разговарају, сви водећи медији то емитују, а представници неких верских структура о томе проповедају у црквама. Управо је улазак Украјине у Европску унију био главни „мамац“ за привлачење људи на Евромајдан. Људи су били потпуно обузети идејом да је ЕУ својеврсно чаробно место где ће се сви проблеми решити у трену – корупција ће нестати, доћи ће владавина закона, људе ће имати огромне плате, постојаће квалитетна и јефтина роба. Европска унија је приказана као „светла будућност“, а придруживање истој је главни и неспорни циљ Украјине.
Сва пропаганда којом су „прали мозгове“ Украјинцима концентрисана је у видео-поруци Јацењука, крајем 2013. године, о потреби да се закључи „споразум са ЕУ“: то ће довести до тога да ће плате и пензије бити „пет пута“ веће од оних из времена „Јануковича“, савремену медицину моћи ће сви да приуште, искрен и праведан суд, што ће дати могућност да живите 15 година дуже.
Како су се сва ова невероватна обећања могла испунити, Украјинцима није објашњено. Било је довољно веровати, или боље рећи – поверовати.
Совјетска идеологија и идеологија Мајдана: спекулације на верским основама
Разговор о универзалној срећи која ће почети међу Украјинцима после уласка у ЕУ веома подсећа на сан о комунизму и уопште о „светлој будућности“, што је била пропаганда за масе у СССР-у.
И иако ни на Мајдану, а нарочито не у Совјетском Савезу, званично није најављивана ниједна верска компонента, није тешко приметити да обе идеологије имају очигледне знаке религиозног размишљања. И изнад свега, то је проглашавање да је крајњи циљ постизање потпуне среће и благостања.
У СССР-у, то је био комунизам, у којем је било могуће не радити и имати све што желите, код идеолога Мајдана – то је придруживање Европској унији, што је подразумевало исто – не морате сами ништа да радите, „добре деде“ ће Украјинцима дати новац и решити све њихове проблеме. Постоји и алузија на Небески Јерусалим, као врхунац и круну земаљског живота хришћана. Међутим, све се завршава само у алузији. Ако Црква нуди човеку свакодневни напорни рад, борбу са страстима и мењање унутрашњег јаства за постизање Небеског Царства, онда су идеолози СССР-а и Мајдана предложили да једноставно слушају и следе наредбе својих вођа, који ће лако и безбрижно водити своје следбенике до крајње „среће“.
Поред крајњег „просперитетног“ циља, обе идеологије копирале су хришћанство у спољашњим формама, не примећујући да су њихове копије апсолутно апсурдне по садржају.
Није никаква тајна да првомајске и новембарске поворке са сликама политичких лидера подсећају на религиозне литије. Ситуација је слична и када се користе бакљаде у постмајданској Украјини, где као и у претходним случајевима, уместо икона носе фотографије својих политичких идола.
Плакат са ликом Лењина
Парола „Лењин је живео, Лењин живи, Лењин ће живети!“ Познат је свима који су живели у СССР-у, очигледно указује вечни живот. Са становишта хришћана, он је сасвим логичан: Лењин је живео свој земаљски живот, а после смрти његова душа остаће у вечном животу. Наравно, Лењин, који је крив за многе смрти, тешко је задовољан својим посмртним животом, али то је друго питање.
Како су, дакле, грађани СССР-а могли да схвате ову паролу? Да већ мртви Лењин живи тамо негде и да ће живети? Где ће живети, како? У песмама, плесовима, у сећању? За атеисте, какав је био просечан совјетски грађанин – ово је потпуна глупост. Човек је или жив или мртав, све остало је лаж.
Постмајданске пароле „Хероји не умиру“ и „ Бандера ће доћи и увести ред “, познати сваком Украјинцу, имају сличан проблем перцепције.
Како схватити речи да „хероји не умиру“? Са становишта хришћана, нико не умире – ни херој, ни злочинац. Свако наслеђује вечни живот, само у различитим његовим манифестацијама. Са становишта атеиста, неумирући хероји па и „вечноживећи“ Лењин – потпуна је глупост и лаж.
Још је гори слоган о Бандери, који ће „доћи и увести поредак“. Овде су чак и хришћани потпуно збуњени – шта, Бандера ће доћи попут Мојсија? Да ли ће он васкрснути у телу, победити на председничким изборима, заузети Москву и уредити економију Украјине?
5. фебруар 2018 године. Митинг пред амбасадом Пољске и против закона Сејма о казнама за преступе украјинских националиста
Наравно, све су то патетичне глупости, створене за некритичку перцепцију прималаца. А неистинита реторика увек доводи до пада режима.
Крах совјетске идеологије сада, после распада СССР-а, свима је очигледан – комунизам није дошао и неће доћи. Али са идеологијом Мајдана, за сада је све другачије. Многи Украјинци и даље сматрају трагични масакр током догађаја на Евромајдану као нешто херојско, високо и чак свето, неопходно за постизање крајњег циља. А која је сврха масакра? Они у потпуности неће моћи да одговоре на то питање. Али једна од најпопуларнијих опција је да је то било неопходно ради уласка у Европу, иако је, дакле, и сама Европска унија више пута је оповргла такву могућност. Међутим, та чињеница више код еврофанатика не игра никакву улогу. Они верују да ће ући у Европску унију. Вера је врела, патолошка и ирационална.
У свему томе не може се рећи да најмању улогу у распаљивању такве вере има њена симбиоза са „професионалцима“ (политичарима).
Евробогословље
Одмах након трагичног стрељања током Евромајдана, његови идеолози најавили су стварање такозване „Небеске стотине“ од активиста који су умрли од руке непознатих снајпериста. Сама реч „небеска“ већ указује на верску компоненту овог термина. Глава Украјинске гркокатоличке цркве, Свјатослав Шевчук, који је 2013. године јавно позвао људе на Мајдан, рекао је да су они који су погинули заправо „ускршње жртве револуције достојанства“, а њихову смрт назвао је „животворном“, а место погубљења – „Украјинском голготом“.
Ако посматрате ове речи са становишта хришћанства, оне су у најмању руку апсурдне, тачније оне су у највећој мери богохулне. Заиста, у новозаветној цркви под изразом „ускршња жртва“ сматра се добровољна Христова жртва. И заправо, то се односи на израз „животворна смрт.“ Преподобни Теодор Студит о томе је написао: «Христос је укинуо смрт својом животворном смрћу и све је у паклу било разрешено од окова; Христос је открио рај и учинио га доступним свима.»
Нема доказа да су убијени активисти намеравали да се жртвују за било кога, они су једноставно и цинично убијени. Како можемо упоредити смрт ових несрећника са Спаситељевом жртвом, познато је само предводнику унијата.
Представници и Украјинске гркокатоличке цркве и тзв. Украјинске православне цркве – Кијевски патријархат позиционирали су „Небеску стотину“ као нове свеце. Осликавали су зидове цркава њиховим сликама, састављали акатисте, чак су посвећивали и храмове у њихову част. Иако се у молитвама од нових „светаца“ није тражило да Украјинце уведу у Европу, тај циљ се подразумевао.
„Митрополит“ тзв. Украјинске православне цркве – Кијевски патријархат (сада Православне цркве Украјине) Луцки Михаил Зинкевич, још је током Евромајдана, изјавио: „Имамо један пут – до Бога и до Европске уније.“ Касније, 2016. године, Зинкевич је изјавио да „украјински народ жели да уђе у Европску унију, а задатак власти је да створи услове и изврши све потребне ствари како би људи могли да комуницирају са заједницом у којој им је пријатно“.
Према другом скандалозном представнику тзв. Украјинске православне цркве – Кијевски патријархат, „свештенику“ Александру Дедјухину (који је сада у тзв. Православној цркви Украјине), Мајдан је акција Духа Светога: „Дух Свети даје сваком апостолу моћ да оде на Мајдан у Јерусалиму и да проповеда. Да, њима заправо и нису требали Молотовљеви коктели, јер је изнад сваког била ватра, а то је, показало се, било довољно. И да, Мајдан није потребан у рају. На крају крајева, Мајдан је акција Светог Духа у несавршеном свету.“
Плакат током „Евромајдана“
Сумрак Европе?
Прошло је шест година од Евромајдана, али ништа се није променило. Са Европском унијом је потписан Споразум о придруживању, али ми нисмо примили ни једну једину европску плату, исплатили европску пензију, увели модерну медицину или чак изградиле поштено судство. Изгледи за придруживање Украјине Европској унији су још увијек магловити, а Европа и даље остаје недостижан идеал. Све, како би требало да буде у религији. Са једним упозорењем, овај „идеал“ се руши пред нашим очима.
Епидемија коронавируса разоткрила је огромне проблеме европског друштва, која су нам се до јуче чинила идеалним и савршеним. Међусобна помоћ, међусобна подршка, саосећање и заједничко решавање проблема – све то нико није видео у тако дивној Европи. Свака земља која улази у овај савез одједном је схватила да је сама, а да је унија мит, а све лепе речи о јединству одједном нису ништа друго до илузија.
Римокатолички бискуп Џампаоло Крепаљди из Трста у Италији, сигуран је да је коронавирус показао величанствен крај Европске уније: «Искуство ових дана поново је показало да је Европска унија подељена и фантомска. Међу државама чланица појавили су се егоистички спорови, а не сарадња. Италија је остала изолована и сама.»
Председник Србије Александар Вучић рекао је у једном од својих говора: „Не постоји никаква међународна солидарност. Не постоји европска солидарност. Све се то испоставило као бајка. “
Идеално земаљско друштво као сурогат Небеског Јерусалима?
Свако од нас тежи да буде окружен достојним људима: поштеним, пријатељски настројеним, интелигентним. На једном од продајних места станова или кућа има занимљива реклама – „Добронамерне, угледне комшије.“ Стамбено збрињавање у подручјима у којима живе „угледни“ грађани увек је скупље него у „квартовима“ са високом стопом криминала.
И није случајно што су људи за време овоземаљског живота у сваком тренутку покушавају да од „угледних“ људи направе „идеално друштво“. Велика Француска револуција, Велика социјалистичка револуција, нацистички експеримент у Немачкој – сви су за свој циљ прогласили стварање новог, идеалног друштва. И скоро сви ови покушаји имали су наглашене позајмице из религије. Савремени комунистички лидер Генадиј Зјуганов из Руске Федерације каже следеће: «Ми смо током изградње комунизма умногоме из Библије отписали морални код. А о томе тешко да може шта друго да се каже, ако ко успе само нека остави те документе у близини.»
Међутим, поставља се питање – зашто сте морали да створите сурогат, ако постоји оригинал?
Сви револуционари, чак и најискренији, нудили су људима само спољне промене: да замене „лоше“ владаре за „добре“, један систем за други.
Али ниједан од идеолога нових идеалних друштава није поставио задатак преображаја конкретног човека, на што нас позива Христос. Да се очистимо духовне прљавштине, да покајањем спалимо своје страсти, а грехе кајањем – то је једини начин да се преобратимо. Не знамо други начин да допаднемо у заиста савршено друштво – Небески Јерусалим.
Гледајући унаоколо и слушајући реторику одређених верских лидера, морамо јасно схватити да су сви покушаји нагађања о симбиози политике и религије осуђени на неуспех, историја то убедљиво сведочи.
„Небеска стотина“, која је умрла, искључиво ради уласка у Европску унију, нису уопште никакви свеци, већ несрећни људи који су убијени како би одређене снаге дошле на власт. Њихова смрт није била „животворна“. Европа уопште није идеално друштво за које морамо да се боримо и имамо разбијене носеве, како би били срећни. Заједница људи попут нас је, за сада, срећнија. Наш циљ је изван хоризонта. А да бисте стигли тамо, треба много и напорно радити. Радити на себи.
За изградњу јаких и високих зграда људи користе цигле – комаде глине или песка печене на великој температури.
Да ли је могуће нешто градити од „сирових“ материјала? Могуће је. Међутим, у неком тренутку ће се таква зграда сигурно распасти. Од глине и песка можете да правите некакве фигуре за децу , али не и праве зграде. Чак и ако напишете реч „цигла“ на комаду глине, она неће постати тврда.
Изградња „идеалног друштва“ у савременом свету је неиспуњив задатак, јер је, са становишта хришћанских вредности, такво друштво могуће само под условом невероватног духовног напора од стране сваког од његових чланова.
И у том смислу, особа која живи у таквом друштву не треба да тежи ка Европи или било камо друго, већ искључиво у Царство Небеско. Крајњи циљ нашег живота нису европске интеграција, већ небеска интеграција. Основе ове „интеграције“ не би требало да буду идеали материјалног благостања, већ идеали моралног савршенства. И тек када се ти идеали остваре, Господ ће подарити све остало. Његовим речима: „Прво тражите Царство Небеско, а сви остало ће доћи само.“
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://spzh.news/ru/chelovek-i-cerkovy/70998-krah-idei-jes-kak-surrogata-nebesnogo-ijerusalima
