Београд — Финансијска политика америчке централне банке ствара проблеме земљама у развоју, а свађа око буџета у Вашингтону би ту ситуацију могла додатно погоршати.
Од почетка кризе, америчка емисиона банка (Фед) преплављује тржишта јефтиним новцем како би стимулисала привреду. Сличну политику следе и друге установе широм света, попут Европске центарлне банке.
Шеф Феда Бен Бернанке недавно је рекао да би та установа могла полако престати с политиком ниске дисконтне стопе, али су и и на сам наговештај промене политике, финаншијска тржишта реаговала панично, па је брзо повукао изјаву.
“Фед је попут одрасле особе у просторији пуној деце и кад деца траже слаткише, јер је то тренутно њихова једина храна, тада Фед тешко може рећи: ”Жао ми је нема више””, објашњава сликовито Баррy Еицхенгреен са калифорнијског универзитета Беркелy, један од учесника недавно завршеног Глобалног економског симпозијума у немачком граду Килу.
Нејасна политика есконтних стопа би за земље у развоју и за растуће привредне силе могла имати врло негативне последице, напомиње Деутсцхе Wелле.
“Пре неколико година смо се морали спасавати од поплаве јефтиног новца која је претила Турској. Данас постоји опасност да уопште нећемо доћи до капитала”, каже турски министар финансија Мехмет Şимşек. Улагачи су, у страху од краја раздобља јефтиног новца, почели свој новац да повлаче из растућих привреда попут турске, бразилске или индијске.
“Земље у развоју и растуће силе с правом Феду поручују: “Ви нисте само одговорни за америчку привреду, ви морати узети у обзир и наше потребе””, каже Ðу Ðонгдинг, економиста Кинеске академије за социолошке науке и бивши саветник Кинеске централне банке.
Међутим, и у тому се слажу и Шимек и Ðу, такви вапаји често наилазе на слаб ођек.
Притом су заправо такозване БРИКС-земље (Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужноафрицка Република) те које, како каже Ендрју Шенг из економског института Фанг Глобал из Хонг Конга, развијеним силама позајмљују новац.
“Ми смо ти који бисмо требали одлучити како даље”, каже Шенг. Но засад није познато у ком смеру би ова одлука могла ићи – мање новца за западњачке државне дугове, или контрола промета капитала. То би, међутим, могло имати далекосежније последице.
“То би био крај глобализације. Јер у оном тренутку у коме од глобализације профитира само мали број учесника, док остатак пати на локалном нивоу, тада ће та иста глобализација бити одбачена”, прогнозира Шенг.
Wилиам Роудс, који је до 2010. вршио функцију заменика директора Ситигрупе, такође упозорава на опасност нестабилног курса Феда.
“Ако излазак из раздобља политике јефтиног новца не буде био обављен како треба, онда нам предстоји нешто много горе од кризе кроз коју смо управо прошли”, каже Роудс.
Он подсећа на то да је и слом вештачки надуваног тржишта интернета пре десетак година спасаван јефтиним новцем, сто је уследило новим пренадиваним тржиштем, тржиштем некретнина, чији слом се осећа још и дан данас.
Назнака, међутим, да би вести из Вашингтона могле умирити тржишта су у последње време свађом око буџета у америчком Конгресу додатно смањене.
Ако не доде до компромиса у сукобу измеду демократа и републиканаца 17. октобра ће САД постати платно неспособне, а барем како се сада чини, компромис није на видику, напомиње Деутсцхе Wелле.
Танјуг
