Откуда одједном ова поплава координиране грађанске храбрости од кругова који су последње две године провели углавном заљубљени у бриселску политику владајуће странке
Почетак јуна донео је нешто што је у последње две године било незамисливо. Буди се критичка јавност, истражују се сумњиве докторске дипломе министра полиције, ОЕБС се озбиљно забринуо за слободу изражавања у Србији, дају се награде за истраживање монополског положаја Горана Веселиновића, готово сваког дана се отвара нека афера у вези са доскоро недодирљивим припадницима СНС-а итд. Како је почело можда нас неко обавести и о премијеровим разводима и женидбама…
Чекајте људи шта се ово дешава? Откуда сад одједном ова поплава координиране грађанске храбрости од кругова који су последње две године провели углавном заљубљени у бриселску политику исте те странке? У наведеном периоду, нажалост, остало је свега нас неколико који смо на порталима и појединим штампаним медијима упорно указивали на противуставност владине косовске политике као и на трајно погубне последице по унутрашњу политику тога што Запад и њему блиски кругови у Србији, зарад Бриселског споразума, толеришу и подржавају руинирање унутрашњег политичког живота.
И хоп, дођосмо у ситуацију кад институције више нико не зарезује ни пет пара, кад уставни суд годинама ћути о фундаменталним стварима, кад земљом влада неформална група од пет до шест људи, а министри се жале да не могу да дођу до премијера, кад не постоји организована политичка опозиција, кад нема више ни левице ни деснице ни идеологије ни политике, али чак ни елементарне пристојности. Јер да ње има министар Стефановић би у јавности могао да се огласи само оставком и извињењем. Док његов докторат има 40 фуснота, мој на пример има релативно уобичајених 837.
Још гора од тога је наравно изјава премијера. Он је овог пута узео себи за право да се бави и просуђивањем научних радова. Али кад неко дозволи себи да пред камерама државне телевизије јавно понижава читаву владу, начелника генералштаба, комплетну полицију и све државне институције онда вам некако природно дође да за озбиљне анализе научних радника говори да су „глупе изјаве”. А то се не сме. Као што премијер у пристојној земљи не сме ни да помисли да се онако јавно обраћа било коме, јер ово није његова приватна прћија.
Но, иако је чињеница да је потпуно скандалозно понашање премијера током поплава многе изиритирало, рекао бих да ови нови координирани изливи грађанске храбрости имају извор у нечему другоме. Наиме неко ко је навикао да све свима обећава, кад тад дође у ситуацију да нека обећања не може да испуни. То се управо дешава Александру Вучићу. На пример, не можете обећати и Русима да ћете да градите „Јужни ток” и западњацима да га нећете градити.
Почетак ове нове кампање може се и временски лоцирати. Знак је дат када је шеф канцеларије делегације ЕУ у Београду господин Девенпорт пре три недеље први пут јавно говорио о неадекватном стању медијских слобода у Србији. Оно што је после тога уследило заиста личи на добро оркестрирану медијску кампању и са те стране министар Вулин јесте у праву. Почела је операција обарање рејтинга и сузбијања неког ко је помислио да заиста може све. Право питање је: зашто баш сад? Има чини се неколико разлога.
Изјава господина Девенпорта пала је у исто време када је премијер одржао састанке са банкарима и привредницима и обзнанио прву меру своје економске политике. То је већ виђено упумпавање новца (овог пута милијарду и двеста милиона евра) које ће остацима српске привреде омогућити да се мало јефтиније задуже, репрограмирају своје кредитне обавезе и још једно време имају да исплаћују плате. Али у експозеу пише нешто друго, а Удовички и Вујовић су доведени за потпуно другу политику резања, уштеда и престанка политике субвенција и упумпавања новца.
Други сегмент је такође најавио господин Девенпорт. Вучић и влада и даље одбијају да се придруже санкцијама према Русији, иако шеф делегације ЕУ тврди да то не може тако ако хоћете да идете ка ЕУ. Премијер, међутим, зна да би са санкцијама према Русији уследиле контрамере које би зауставиле извоз пољопривреде ка тој земљи и тиме де факто уништиле српско село. Исто као што се код премијеровог пријатеља Ђукановића десило да је након увођења санкција отказано преко пола туристичких аранжмана из Русије и тиме је овогодишња туристичка сезона у Црној Гори већ пропала.
Узгред, готово је сигурно да Црна Гора у септембру неће добити позив за улазак у НАТО, што већ може убрзати пут ка окончању Ђукановићеве владавине. Странци нимало нису срећни што је Београд постао последња линија одбране Мила Ђукановића.
Дакле, медени месец између СНС-а и Запада је готов. Запад је почео да подиже у Београду читаву своју НВО, медијску и осталу пропагандну структуру па одједном од гаранта Бриселског споразума Вучић постаје „мали Путин”, „проруски премијер” итд. То не значи да је почело са сменом власти. За почетак потребно је оборити рејтинг, сузити простор и подсетити коме се дугује оволика моћ те да она исто тако брзо може и да нестане. Све то, да би се вратили на „прави пут” и за почетак почели да помажу кампању против Додика, што је следећи важан задатак за Београд.
Виши научни сарадник, Институт за европске студије
Миша Ђурковић
Политика
