Тродневни самит Г7 који сутра почиње на југу Француске и над којим се надвио облак мноштва глобалних проблема вероватно ће први пут бити окончан без усаглашене заједничке декларације учесника, што указује на све дубљи раздор међу лидерима седам највећих светских привреда, па чак и могући почетак краја данашњег светског поретка, пишу светски медији.
Уз животну средину и трговину, аналитичари очекују да ће се на састанцима разговарати о односима Вашингтона и Техерана, Брегзиту, неједнакостима, могућем враћању Русије и универзалном опорезивању дигиталних џинова. У француском Бијарицу, где се самит одржава, очекују се масовни протести антиглобалиста, а лидере ће штитити 13.000 француских полицајаца, преноси Радио Слободна Европа.
Француски председник Емануел Макрон рекао је да ће искористити самит да покуша да смањи тензије између САД и Ирана и да ће тражити промене глобалних закона о корпоративним порезима како би компаније попут Гугла и Амазона плаћале више, пише Гардијан.
Састанак у Бијарицу одржава се у напетом тренутку за међународне односе над којима су се надвили облаци трансатлантских спорова око трговине, Ирана и климатских промена, оцењује Гардијан и додаје да Макрон намерава да промени формат самита, укидањем заједничког саопштења.
Француски председник је упозорио на “дубоку кризу демократије у Европи и другде”, рекавши да је на лидерима да одбране и обнове мултилатерализам, преиспитају капитализам, поново дефинишу демократију и да је не оставе националистима.
Он је, како указује Гардијан, рекао да су климатске промене један од највећих страхова грађана широм света и део све већег гнева према капитализму.
Макрон је казао да је проналажење решења за Украјину на основу постојећих мировних разговора “кључни предуслов” да се Русија врати у групу. Москва је 2014. избачена из тадашње Г8, пошто је извршила анексију украјинског полуострва Крим.
Наклоњеност Велике Британије председнику САД Доналду Трампу ризик је који може отежати пут ка проналаску заједничких ставова и договора на самиту Г7 који је већ оптерећен прекоатлантским раздорима због трговине, Ирана и климатских промена, указује агенција Ројтерс.
Не зна се како ће се британски премијер Борис Џонсон позиционирати, истиче агенција, нарочито док утицај Велике Британије у Европи опада, а њена зависност од САД расте. Многи аналитичари сматрају да ће се због потенцијалних трговинских споразума са САД он опрезно отуђити од осталих лидера који имају мултилатерални приступ светској политици.
С друге стране, оцењује Ројтерс, Макрон ће као непоколебљиви бранилац мултилатерализма рачунати на напредак у подручјима где се може успоставити уједињени фронт.
На самиту, који се одржава од суботе до понедељка, учествују лидери САД, Француске, Велике Британије, Јапана, Немачке, Италије и Канаде, као и Европске уније. Састанак је службено усредсређен на широку тему смањења неједнакости и Макрон је ради проширења расправе о тој теми позвао и лидере Аустралије, Буркине Фасо, Чилеа, Египта, Индије, Сенегала, Руанде и Јужне Африке.
Ипак, теже расправе надвиле су се над самитом, указује Ројтерс, истичући кинеско-амерички трговински рат, тензије између САД и Ирана, али и Трампово окретање леђа напорима широм света да се ограниче емисије угљеничних гасова да би се успориле климатске промене. Заправо, напети односи између САД и њихових главних савезника значе да тамо где су некад били споразумни, они траже најмањи заједнички именилац, оцењује Ројтерс.
Овогодишњи самит Г7 требало би да се заврши без заједничке изјаве први пут у 44-годишњој историји, што указује на све дубљи раздор међу лидерима седам највећих светских привреда, оцењује америчка телевизијска кућа Си-Ен-Би-Си (ЦНБЦ).
Француски председник је одлучио да напусти традицију, наводећи да би покушај припреме заједничког саопштења највероватније био “бесмислен”.
Макрон је навео Трампову одлуку да повуче САД из климатског споразума као један од разлога зашто би било тешко приказати уједињени фронт.
Осигуравање споразума на годишњем самиту показало се све тежим поседњих година, делом и зато што је амерички председник знатно више склон билатералним трговинским договорима него мултилатералним споразумима.
Француска жели да избегне још један самит “Г6+1”, наглашава ЦНБЦ, и подсећа на прошлогодишњи самит Г7 у Отави, када је Трамп због трговинских спорова с канадским премијером Џастином Трудоом напустио састанак пре времена, одбијајући да потпише заједничку завршну изјаву.
Домаћин овогодишњег самита Макрон обећао је “иновацију”, али то вероватно неће бити довољно за спас међународног поретка, оцењује Блумберг.
Форуми као што су Г20 и Г7 замишљени су 70-их година као места да се страни званичници окупљају, боре или не слажу, али да на крају решавају питања која надилазе границе. У почетку се пре свега разговарало о економији, али су програми брзо нарасли и обухватили људска права, међународну безбедност, глобално здравље и климатске промене.
Заједничка изјава, позната као комунике самита, нема снагу закона, али је више од симболике. Оно што значи – мултилатерализам, глобализацију, међународно разумевање – постало је темељ светског поретка модерног времена.
Тај темељ полако пуца. У доба моћних лидера чија су отелотворења председници Турске и Русије, Реџеп Тајип Ердоган и Владимир Путин, а посебно после избора Трампа, нарушавање међународних норми постало је само по себи норма.
Ако је доба договора завршено, како ће изгледати будућност питање је с којим се француски председник суочио пред самит у Бијарицу. “Нико не чита саопштења, будимо искрени. А у последње време читате комуникее само да бисте пронашли несугласице”, рекао је Макрон.
Блумберг ипак истиче да ако Трумп онемогући заједнички став, Француска, као домаћин, има могућност издавања властите изјаве на крају састанка.
Бета
