Kрајем августа 1942. УСТАШЕ у Митровици УБИЛЕ Саву Шумановића и још 8000 СРБА!

У Сремској Митровици, у ноћи између 29. и 30. августа 1942. године, уз старо православно гробље, хрватске усташе су убиле Саву Шумановића, једног од најистакнутијих српских сликара 20. века.

Поред Шумановића, усташе су на подручју Срема, које је током Другог светског рата ушао у састав Независне Државе Хрватске, систематски убиле преко 20 хиљада недужних српских цивила, највише управо током августа и септембра 1942. године.

Почетком рата, ћирилица је била забрањена, па је Шумановић, из протеста, уместо потписа стављао само годину настанка. Тог 28. августа њега су, са још 150 Срба из Шида, ухапсиле усташе. Kад су дошли по њега “замолио је да се спреми, окупао се, узео ствари, пољубио мајку у руку и отишао заувек, не знајући за шта га терете”, каже историчар уметности Гордана Kрстић-Фај.

Таоци су прво брутално претучени, а потом превезени у Сремску Митровицу, где им је покретни преки усташки суд изрекао смртне казне и током ноћи су стрељани. Уз упаљене бакље крај спремних рака, прошавши усташки шпалир, пуцано им је у потиљак или су директно легали у раку, након чега је у њих пуцано.

Потом су поливани кречом и затрпавани земљом. Један број мученика је угушен, јер су рањени и живи затрпавани, да би се после тога испод земље чули потмули јауци.

Прослављени сликар је те 1942, као и 1941. године сликао мањим интензитетом него иначе, забринут злослутним временима.

У моменту хапшења је на штафелају остала управо завршена слика “Берачице”, данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду. Највећи број његових дела, преко 400, чува се у Галерији слика “Сава Шумановић” у Шиду, док се у Галерији Матице Српске налази око 50 радова.

Иначе, Сава Шумановић је рођен 24. јануара 1896. у Винковцима у имућној грађанској породици, али је од четврте године живео у Шиду. Прво интересовање за уметност показао је као средњошколац. Упоредо са похађањем Реалне гимназије у Земуну узимао је приватне часове код Исидора Јунга који га је упознао са сликарством импресиониста, Сезана и Ван Гога.

Упркос очевој жељи да се школује за адвоката, Сава је 1918. завршио Вишу школу за умјетност и обрт у Загребу, а 1920. први пут је отишао у Париз где је учио код кубисте Андреа Лота и дружио се са Растком Петровићем, Модиљанијем, Максом Жакобом и другим уметницима.

Током свог другог боравка у Паризу, насликао је “Доручак на трави” (1927) који је наишао на одличне критике, а нешто касније исте године за седам дана и ноћи завшрио је “Пијану лађу“, монументално ремек-дело инспирисано истоименом Рембоовм песмом и Жерикоовом сликом “Сплав Медуза”.

Његово ментално здравље било је веома крхко и често условљено позитивним, односно негативним критикама. У фебруару 1928. Сава је доживео нервни слом и вратио се из Париза у Шид. Након одличних критика самосталне изложбе у Београду, септембра исте године, здравље му се поправило, а онда, након неспоразума са жиријем и изостанка са Јесењег салона у Паризу 1929. поново се погоршало. Марта 1930. заувек је напустио Париз и следеће две године лечио се у Београду. Две године касније дефинитивно се вратио у Шид. Живео је повучено, али је интензивно сликао, махом пејзаже и актове. Радио је на циклусима купачица и берачица грожђа.

У свом стваралаштву прошао је кроз различите фазе, од кубизма, преко класицизма и колоризма да би у последњој деценији развио особен стил који одликују светле боје и лирска атмосфера. Лично је свој стил називао “како знам и умем”. Последња самостална изложба у Београду, 1939, имала је одличне критике, посету и откуп, што му је донело велики успех и углед једног од најзначајнијих сликара српског сликарства.

На простору данашњег Спомен гробља у Сремској Митровици убијено је око 8000 људи, жена и деце.

Нажалост, на овом простору страдања и масовног убијања, још увек није изграђен Меморијални центар, као једна заштићена и ограђена целина, у у којој би били изложени експонати везани за те злочине, слике и спискови жртава, како би све било отргнуто од заборава.

Милан Миливојевић
Извор: Митровица.инфо