У Краљевини је само на територији Србије од 1923. основано пет фабрика за производњу авиона. У Новом Саду, Земуну, Београду, Панчеву и Краљеву. Осим у Краљеву (државни завод) све фабрике биле су у приватном власништву наших грађана. Авио-индустрија у Краљевини производила је војне летилице (ловце и бомбардере), путничке авионе, пољопривредне авионе и беспилотне летилице. За 17 година ова индустрија упошљавала је преко 4.000 људи и произвела преко 1.800 авиона за потребе војске и авио-превозника. (Први ноћни путнички лет у свету био је на релацији Панчево-Букурешт.) За потребе авио-индустрије развијене су и фирме наменске индустрије у Земуну, Раковици и Трстенику. Авиони су били делом по француској и, пред рат, немачкој лиценци а већим делом модели домаћих конструктора.
Серијска производња авиона
До краја 1924. године у Икарусу је произведено 4 авиона и 6 хидроавиона, дограђен је конструкциони биро, број радника се попео на 66 а службеника на 10, и добијен је први кредит за проширење фабрике. У току 1925. године произведено је 32 авиона, број радника се попео на 98, док је службеника било 19, фабрика је једном речју „расла ко квасац“. Највећи проблем у то време је било обезбеђење довољно капитала па је фирма 1. марта 1925. године повећала акцијски капитал са 2 на 5 милиона динара. Сви авиони које је у то време Икарус производио било за Војно ваздухопловство (ВВ) или Поморско ваздухопловство (ПВ) су били авиони намењени за обуку и тренажу пилота. Захваљујући квалитету тих авиона Команда ВВ је стекла поверење у Икарус који је стасао у поузданог произвођача авиона. Команда је стога одлучила да Икарусу повери и производњу ратних авиона. Придржавајући се смерница из Мемоара генерала М. Узелца, Команда ВВ је купила лиценцу за производњу 200 авиона Потез 25, и то уступила Икарусу уз услов да Икарус из стратешких разлога пресели фабрику у дубину државне територије. Икарус је то прихватио и следећа изабрана локација је био Земун који је са условима био најприближнији Новом Саду (алтернатива Краљево).
Значајни датуми из историје Икаруса од 1923. до 1945. године
- 13. октобра 1923. године је почела израда школског авиона „Мали Бранденбург“.
- 15. новембра 1923. године Икарус је званично почео са радом, датум када су власници регистровали предузеће. Овај датум се обележава као дан оснивања фирме.
- 18. децембра 1923. године Икарус а.д. је уписан у трговачки регистар за друштвене фирме.
- 3. марта 1924. године завршен је први школски авион типа „Мали Бранденбург“.
- 28. марта 1924. године Првој ваздухопловној команди предат први авион на употребу.
- 28. јула 1924. године одржана је констутивна седница Скупштине акционара Икаруса а.д.
- 30. јула 1924. године решењем Министарства трговине и индустрије одобрено је оснивање Икаруса а.д.
- 8. септембра 1924. године Икарус а.д. је уписан у трговачки регистар за друштвене фирме Окружног суда у Новом Саду.
- 1927. године Команда ваздухопловства је одлучила да Икарус почне производњу ратних авиона и подигнута је фабрика за израду ових авиона у Земуну.
- 20. јуна 1927. године Икарус и Министарство војске и морнарице закључују уговор о подизању Фабрике аеропланских мотора у Раковици.
- 1928. године основано је спортско друштво Икарус које је прво у земљи почело градњу једрилица.
- 1. децембра 1932. године предузеће је из Новог Сада потпуно пресељено у Земун.
- Априла 1935. године завршен је први модел ратног авиона домаће конструкције – ловац једносед ИК-1, кога су пројектовали инжењери Љубомир Илић и Коста Сивчев.
- Јануара 1936. године потписан је уговор са Командом ваздухопловства за израду енглеских ловаца „Хокер фјури“, металне конструкције.
- У пролеће 1938. године склопљен је уговор са Командом ваздухопловства о испоруци двомоторних бомбардера „Бленхајм“ рађених по енглеској лиценци.
- 1938. године подигнута је управна зграда Икаруса у Земуну.
- 17. априла 1941. године немачке окупационе власти су извршиле заплену предузећа.
- 17. и 25. 04.1944 године фабрика је прилично разрушена савезничким бомбардовањем.
По окончању Другог светског рата, сви власници су осуђени под лажним оптужбама а сва имовина им је одузета. Оснивач „Икаруса“ Димитрије Коњовић (брат композитора Петра Коњовића и сликара Милана Коњовића – кога су немачке окупационе власти затвориле у логор на Бањици) прогнан је из Београда. До 1961. живео је са породицом на селу, у Бешкој, док је његова фабрика за производњу авиона прво производила лопате а потом шасије за аутобусе.
(http://www.wikiwand.com/sr/Икарус_(фабрика))
ИЗВОР: ФБ Благоје Мишић
————–
9.3.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић
