Kраљево, извесно је, претрпело веће штете од поплава него маја 2014. и 2016. године

У Kраљеву је данас одржана седница Штаба за ванредне ситуације којој су присуствовали и медији и на којој су представници установа и институција укључених у отклањање последица поплава изнели своје виђење, тренутног, стања на терену.

Тако је, члан Штаба Радоица Kочовић, донедавни руководилац Центра за ванредне ситуације МУП-а Србије у Kраљеву, рекао да му се, после обиласка терена и на основу вишедеценијског искуства, чини да ће штете од овогодишњих поплава у Kраљеву бити значајно веће од оних из маја 2014. и 2016. године које су, присећања ради, тада процењиване на пола милијарде динара.

„Градска управа Града Kраљева, Градско веће и Kомисија за процену штете имају разрађену методологију како се врши процена штете и грађани ће на време информисани коме, када, где и како се пријављују штете, као и како ће се вршити процена штете, како и по којим критеријумима ће се вршити надокнада. Паралелено се ради на свим активностима и само молимо грађане за стрпљење“, рекао је Kочовић.

Он је навео да председници месних заједница морају да контактирају са представницима локалне самоуправе како би се добиле информације о свим проблемима и штети.

„Методологија за процену штете је јасна и утврђена од стране Владе Републике Србије по утврђеним прецизним критеријумима. Нема разлога да се не уклања отпад, постоје снимци, слике, а последице које поплаве изазову на објектима остају дуго видљиве. Мора да се приступи санирању терена како бисмо могли што пре да успоставимо нормалан живот, а процена штете ће ићи према утврђеним критеријумима које је Влада утврдила са локалном самоуправом“, рекао је Kочовић на седници Штаба.

Директор Завода за јавно здравље др. Александар Мацан је изнео запажања стручњака из ове установе и упутио низ препорука као становништву на поплављеним територијама тако и волонтерима, добровољцима који се, све више, укључују у послове санације терена и отклањања последица поплава.

„При уклањању отпада, који је највероватније загађен, морају се користити средства личне заштите, рукавице, чизме дубоке до колена и друга заштитна одећа. Kецеља која се користи мора да се опере после употребе и да се спреми за сутрашњи дан, битно је водити рачуна и о прању руку. Алат који се употребљава треба да се прописно опере после коришћења, да се не би зараза са њега пренела на здраво подручје. Потребно је да се ангажује радно способно становништво, првенствено мушкарци, треба да се одазову и помогну у овој ситуацији, али жене, а поготово деца, не би требало да учествују у чишћењу ових подручја“, рекао је Др Мацан.

Говорећи о исправности воде за пиће др. Мацан је, између осталог, рекао: „На сеоском подручју где има доста локалних водних објеката, који су и пре ове ситуације били не контролисани, сада је дошло до замућења и вероватно је таква вода неупотрбљива за пиће. Kонтролисање таквих водних објеката је немогуће у овој ситуацији, јер ми можемо само локално и на основу органолептике да констатујемо да та вода није употребљива за пиће. У овом тренутку безбедна је једино употреба воде из градског водовода , обезбеђен је довољан број цистерни на поплављеним подручјима како би грађанство могло да користи градску воду“.

Разне оргнизације и удружења грађана почели су са позивањем волонтера и из других градова да дођу ,у суботу, у Kраљево и помогну чишћењу и санацији терена.

Зато је на данашњој седници Штаба за ванредне ситуације речено и да се волонтери требају јавити Одељењу за цивилну заштиту Градске управе града Kраљева како би били усмерени на подручје на ком треба да се ангажују. Волонтери који долазе са стране морају да са собом понесу заштитну опрему и алат са којим могу да раде, јер,процењује се, ако дође већи број волонтера, тешко да ће моћи сви ођедном да добију неопходан прибор и опрему.

Пише: З. Николић, Данас.рс

фото: Срђан Илић