ТРАНЗИЦИЈА и катастрофална приватизација буквално су урнисале “Фабрику вагона” (ФВК) која је до почетка деведесетих година прошлог века била симбол не само краљевачке, већ и југословенске вагоноградње. Одлука Владе Србије да се “вагонџије” не нађу под државном заштитом од принудне наплате дуговања повериоцима, могла би да значи и дефинитиван крај најстарије фабрике у граду на Ибру.
Како би се бар неко време спречило черупање фабричке имовине по судским решењима за наплату потраживања, менаџмент фабрике је Привредном суду поднео захтев за покретање привременог стечајног поступка, а ускоро ће Агенцији за приватизацију предати и Унапред припремљени план реорганизације фирме (УППР), све у нади да ће “вагонџије” за то време пронаћи новог купца или стратешког партнера.
– Агенција за приватизацију је упозната са заинтересованошћу стратешких партнера из Немачке и Турске који су се јавили још пре неколико месеци, али још нисмо добили никакву повратну информацију. Недавно, јавили су се и бивши власници из Украјине који би да наставе започети посао – каже Зоран Миновић, в. д. директора ФВК.
ПРОПАДАЊЕ
ХРОНОЛОГИЈА пропадања ФВК не разликује се од многобројних сличних случајева широм Србије. У приватизацији 2006. их је за 220.000 евра купила украјинска компанија “Азов импекс” из Доњецка, уз обавезу да током наредних пет година у модернизацију фабрике уложи 6,5 милиона евра. Четири године касније, због непоштовања купопродајног уговора, приватизација је поништена. У међувремену, Украјинци су добили пресуду по тужби против државе Србије због поништења ове приватизације, према којој Агенција за приватизацију мора да им исплати око четири милиона евра одштете!
Држави и повериоцима ФВК, иначе, дугује око 42 милиона евра. А, са некадашњих 5.000 радника, фабрика је данас спала на свега 730 запослених којима се тренутно дугују чак 24 плате. Недавно, за државни социјални програм за предузећа у реструктуисању изјаснило се 426 радника, односно више од половине укупно запослених.
Упркос томе, група некадашњих радника фабрике, састављена од инжењера, економиста и других стручњака, још пре неколико месеци је предложила конкретне мере за опоравак ФВК од којих су најзначајније да се фабрика дефинише и третира као предузеће од стратешког значаја за град и Републику Србију, као и да се отпишу или “отпусте” дугови државним институцијама и другим повериоцима. Своје предлоге фабрички ветерани послали су на све важне државне адресе, али – остали су без одговора.
– Ипак, верујем да постоје шансе за спас “Фабрике вагона”, која је од свог оснивања 1936. била један од носећих стубова развоја не само Краљева него и најшире заједнице – додаје Миновић. – Имамо и уговорене, али још нереализоване послове, али сада све зависи од добре воље државе и модела евентуалне нове приватизације.
Г. Ћировић, Новости
Немојте да кривите друге, јер крвица је у Вама као што је кривица и свим сличним Вама широм ове напаћене шта је остало од патрљка минуле државе Србије. Нисте спремни да се Удружујете као што и ти други попут Вас нису спремни да се удружују са Вама за онај искорак ка очувању, ресторацији и препороду државе Србије. Тај уткан нови систем вредности индивидуализам и конфротизама размонтирао је у свима нама колективизам а то је болест попут карцинома, разједа ткиво једбног народа до самоуништења. Да би се обуздало ово све што су постигли наши родитељи, дедови и прадедови нема се више избора, једни и крајњи акциони план је да се сви ми који не припадамо ни у једној политичкој партији кроз удружење грађана, спас Српског народа је у “Удружењу и Самооргановању”. Под оваквом само организацијом успећемо најкасније да за 4 месеца све узрочнике ставимо под контролу и да све узрочнике нашег тоталног осиромашења ставимо у изолацију и законски санкционишемо. Ово је позив за Удруживање и самоорганизовање. позз. ДРАГАНешковић