Крче се засади српске купине

Београд — Бројни српски произвођачи крче засаде купина, због бројних проблема протеклих година, иако се 90 одсто укупне годишње производње пласира у свету.

По обиму производње и привредном значају у групи јагодастог воћа у нашој земљи купина заузима треће, а у светској продукцији високо четврто место.

“На светско тржиште се пласира око 90 одсто укупне годишње производње купине у Србији претежно у смрзнутом стању, при чему се остварује нето девизни ефекат од преко 80 одсто, а веома мале количине купине се извозе у свежем стању или у облику других прерађевина”, навео је Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство.

Према његовим речима у овдашњим засадима најзаступљније сорте су “чачанска бестрна” и “торнфри”, знатно мање “блек сатен”, “дирксен торнлес” и друге, док се последњих година уводе и неке друге попут “лохнеса” и “честер торнлеса”.

Лепосавић је истакао да сорта “чачанска бестрна” у светској продукцији купине учествује са више од осам одсто или 154.603 тоне на годишњем нивоу, а као опредељујући чинилац за гајење ове сорте, како код нас, тако и у свету је њена отпорност на болести, ниске температуре и раније сазревање плодова.

Чак и при осредњим мерама неге засада, произвођачи плодова Чачанске бестрне остварују приносе од 25 до 35 тона по хектару, што није одлика ниједне сорте у свету.

Међутим, и поред неоспорно великог економског значаја производње купине у нашој земљи потребно је имати у виду да гајење овог воћа често прате крупни проблеми, па бројни произвођачи, на жалост, крче засаде.

“Реч је о отежаном пласману и неадекватној цени, великој осетљивости свежих плодова на неодговарајући транспорт, недостатку новчаних средстава у време откупа који је нерационално организован и неблаговременој исплати произвођачима”, указао је Лепосавић.

Управо због ових тешкоћа и њихових неблаговремених отклањања, последњих година долази до великих осцилација у производњи купине, а нарочито лоша ситуација је у погледу откупне цене за овдашње произвођаче била је 2012. године.

“Лане су произвођачи били мање, више задовољни јер су за килограм добијали од 60 до 70 динара, а откупљивачи овакве цене правдају лошим квалитетом, враћањем боје плода и неодговарајућим сортиментом”, каже Лепосавић.

Због свега наведеног бројни воћари у кризним годинама запуштају или масовно крче засаде до момента стабилизације тржишта.

Они посебну пажњу, наводи Лепосавић, треба да обрате на одговарајућу технологију гајења и заштите, правилну организацију бербе, транспорт, хлађење и смрзавање плодова купине у циљу побољшања квалитета производа.

“На тај начин би се ублажила стихија, умањла цикличност у производњи и спречило губљење позиције Србије на светском тржишту плодова ове врсте воћа”, закључио је Лепосавић.

Танјуг