Партијска књижица и блискост владајућој странци и даље је кључни критеријум за директорске функције у државним предузећима. Управо зато се неретко дешава да на те позиције долазе нестручни и страначки кадрови. А какве су последице тога, најбоље се недавно видело на примеру ЕПС-а, који запошљава 30.000 људи, а који води Милорад Грчић, познат и као дугогодишњи власник печењаре.
У Србији се директори готово и не бирају на јавним конкурсима, на којима кандидати морају да испуне строге законске услове, па су велики системи у рукама кадрова који су до фотеља стигли преко страначке књижице.
То је случај са Милорадом Грчићем, који се налази на челу Електропривреде Србије, а у кога сада упире прстом чак и Александар Вучић, кривећи га за проблеме у енергетском сектору.Грчић је на челу ЕПС-а од 2016. и бар четири године директорску функцију обавља незаконито. Иако у в. д. статусу као директор може да буде најдуже годину дана, он је на тој позицији “привремено” већ пет година. Такође, на ту позицију није изабран на конкурсу.
Невероватно је како се Грчић уопште домогао функције директора највећег јавног предузећа у Србији. Према његовим речима, завршио је Факултет за услужни менаџмент на Универзитету Educons у Сремској Каменици, а претходно је током деведесетих година био уписан на “један факултет на Београдском универзитету”, који је, како је рекао, морао да запостави због рата и санкција.
Кажу да се остварио у свету угоститељства, те да је био власник кафића и печењаре “Фантази”. Са таквим “енергетским” искуством (бар колико је познато) након промене власти постаје директор Рударског басена Колубара, где се задржава непуне четири године. Након тога долази на чело ЕПС-а.
Од Јоргованкиног возача до ПТТ
Вртоглави политички успон догодио се још једном напредњаку – Зорану Ђорђевићу, који је, према писању медија, својевремено био страначки возач Јоргованке Табаковић. Променом власти, 2012, прво је постављен за државног секретара у Министарству одбране, потом је изабран за министра одбране, да би се на крају нашао и на челу Министарства за рад и социјалну политику.
У марту ове године постављен је за новог в. д. директора „Поште Србије“.
Шта је то што га је квалификовало за све области, од одбране, преко радног права до поштанских послова, није јасно.
У својој званичној биографији наводи да је по образовању мастер економских наука, али и почасни доктор наука на једном од универзитета у Москви.
Фабрике оружја предводе напредњаци
И неке од највећих домаћих државних извозника и произвођача оружја предводе функционери СНС. Поједини су на те функције дошли а да никаквог додира са тим сектором нису имали. Један од њих је Југослав Петковић, који се већ девет година налази на челу компаније „Југоимпорт СДПР“.
У његовој званичној биографији наведено је да је завршио Правни факултет и Високу школу за пословну економију и предузетништво. Пише и да је “обављао послове” у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда, да је био помоћник менаџера Општине Земун, као и да је био на позицији начелника те општине.
Директорске функције у чак две фабрике оружја домогао се такође напредњак Младен Петковић. Прво је 2014. постављен за директора “Крушика” и на тој позицији провео је четири године. На њој је био и када је, према наводима узбуњивача Александра Обрадовића, фирма ГИМ, у којој је правни саветник био Бранко Стефановић, од “Крушика” куповала оружје по повлашћеним ценама.
Рад у тој фабрици био је само почетак, јер је 2018. постављен за директора фабрике „Застава оружје“ и на тој позицији се налази и данас.
Новинарка Пинка на челу Државне лутрије Србије
Нејасно је и како се и са којим квалификацијама Симонида Кажић, некадашња новинарка Пинка, нашла на функцији директорке Државне лутрије Србије. Завршила је Правно-биротехничку школу, уписала Правни факултет, али је од њега одустала.
Функцију директорке обавља незаконито већ четири године, будући да је и она “пробила” законом дозвољен рок од годину дана у в. д. стању.
Тај рок је прекорачио и Александар Антић, в. д. директора предузећа “Коридори Србије”, које се бави изградњом ауто-путева. Иако је био министар саобраћаја и енергетике, посланик, као и председник Скупштине града Београда, ни он нема квалификације за посао који тренутно обавља. По занимају је дипломирани економиста.
Нова.рс
