Градња магистралног гасовода Јужни ток, којим ће се гас из Русије допремати у Европу, почеће сутра код компресорске станице „Рускаја” на сто метара од обале Црног мора у месту Анапе.
Током децембра изградња Јужног тока требало би да почне и у Србији. Наша земља биће прва на траси гасовода која ће започети радове постављањем камена-темељца за градњу компресорске станице у Бачком Добром Пољу.
За завршетак гасовода капацитета 63 милијарде кубика гаса биће потребно између 400.000 и 450.000 тона цеви.
Предвиђено је да траса гасовода иде од руске луке Новоросијск, по дну Црног мора, до бугарске луке Варна, преко Балканског полуострва, Србије, Мађарске, до Аустрије и Италије.Гасовод би у Србију из Бугарске требало да уђе код Зајечара, а да изађе код Суботице, на граници са Мађарском. Пројекат предвиђа да Јужни ток у дужини од 3.600 километара иде копненим путем, од налазишта гаса у Русији до руског дела црноморске обале, у околини града Новоросијска. Након тога, гасовод би ишао по дну Црног мора, у дужини од 900 км, до бугарске обале, а затим копненим путем ка граници Србије.
Носилац изградње деонице гасовода Јужни ток кроз Србију је руско-српско предузеће „Јужни ток Србија” са седиштем у Швајцарској, у ком руски „Гаспром” има 51 одсто власништва, а српско државно предузеће „Србијагас” 49 одсто.
Пројекат предвиђа да Јужни ток у дужини од 3.600 километара иде копненим путем, од налазишта гаса у Русији до руског дела црноморске обале, у околини града Новоросијска. Након тога, гасовод би ишао по дну Црног мора, у дужини од 900 километара, до бугарске обале, а затим копненим путем ка граници Србије.
Цео пројекат требало би у првој фази, до краја 2015, да осигура годишњи транспорт око 32 до 33 милијарде кубика гаса до потрошача у јужној Европи, а две године касније, када буде пуштен у рад и други цевовод, двоструко већу количину тог енергента. У градњу Јужног тока биће уложено, према најновијим проценама, око 24 милијарде евра.
Капацитет гасовода кроз Србију износиће око 40 милијарди кубика гаса годишње, а очекује се да ће у нашој земљи бити чвориште за снабдевање региона гасом, ка Републици Српској, Мађарској, Словенији, Аустрији, а можда и даље. Пројекат Јужни ток кроз Србију највећи је инвестициони пројекат у последњих шест деценија.
С обзиром на то да је реч о националном пројекту потребно је да се до краја године донесе закон о Јужном току који би требало да регулише и питање експропријације земљишта и убрза израду документације и процедуре издавања дозвола за изградњу.
Према првим информацијама очекује се да ће годишњи приход од транзита гаса кроз Србију бити око 200 милиона евра.
Према подацима „Србијагаса”, процењена вредност изградње око 470 километара гасовода кроз Србију је око 1,7 милијарди евра, капацитет ће бити 40 милијарди кубних метара природног гаса годишње, а на радовима ће бити запослено око 2.000 људи.
ЗавршеткомЈужногтокаочекујесепобољшаквалитетснабдевања гасом, конкурентнија ценаиенергетскастабилност. Градњом Јужног тока Србија би могла, како је најавио Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса” да добије прве гасне централе.
– Идеја је да изградимо најмање четири такве централе у Србији које би трошиле до две милијарде кубика гаса годишње и производиле топлотну и електричну енергију за потребе великих градова попут Београда и Новог Сада, каже Бајатовић.
Политика
